Нови Сад, 14. април – У Скупштини АП Војводине данас је одржана завршна конференција пројекта „Ревитализација навигационе инфраструктуре канала Бегеј“, којој је присуствовао и председник покрајинског парламента Иштван Пастор.
Овај пројекат реализује се у оквиру Интеррег ИПА програма прекограничне сарадње Србија–Румунија, а партнери су Покрајински секретаријат за регионални развој, међурегионалну сарадњу и локалну самоуправу, Администрација речног басена Банат, Жупанијски савет Тимиш и Јавно водопривредно предузеће „Воде Војводине“.
Говорећи о ревитализацији канала Бегеј, као и о ревитализацији Баната уопште, председник Скупштине АП Војводине Иштван Пастор истакао је да је овај пројекат од великог значаја за регије са обе стране границе, јер су те регије дуго биле суочене са истим историјским, социолошким и развојним проблемима.
„Живети уз границу је протекли низ година увек био хендикеп. Тај хендикеп је доводио до прежњења простора, пражњења села, до губљења смисленог размишљања обудућности, јер ту није било будућности. То је оно што смо могли видети када прођемо Банатом, без обзиро на то колико дубоко залазили од границе према Тиси. Готово иста ситуација је била и са друге стране границе“, оценио је Пастор.
Он је поручио да је ревитализација данас могућа јер живимо у времену интензивне прекограничне сарадње која нуди велике могућности стратешког развоја.
„Прекограничном сарадњом мења се перпектива пограничних регија. Тим регијама близина границе постаје бенефит, а не хендикеп. Због тога је овај пројекат од изузетне важности, јер доказује да је могуће вратити сјај који је овај простор имао пре 100 година, с обзиром на то да смо ревиталаизовали оно што је изграђено између 1910. и 1920. године“, рекао је председник Пастор.
Покрајински секретар за регионални развој, међурегионалну сарадњу и локалну самоуправу Александар Софић рекао је да се вредност пројектаогледа се у томе што је усмерен на јачање мобилности грађана у оквиру туристичких рута, унапређење животне средине и транспортне инфраструктуре на каналу Бегеј.
„Овим пројектом обезбеђени су предуслови у виду потребне техничке документације за отпочињање и наставак радова на чишћењу канала и ревитализацији пристаништа који ће заједничким напорима двеју земаља омогућити пуну саобраћајну проходност овог важног пловног пута укупне дужине 120 километара“, поручио је Софић.
Он је оценио да се успешном реализацијом прекограничних пројеката развијају партнерства која непосредно дориносе идентификовању здравих, реалних и иновативних подухвата, који уважавају локалне потребе грађана у циљу њихове потпуније мобилности и поспешују повезивање привредних субјеката ради њихове чвршће и трајније сарадње на економском плану.