Нови Сад, 30. март – Председник Скупштине АП Војводине Иштван Пастор присуствовао је данас промоцији књиге о мађарској химни „Химна – наша национална молитва“, која је одржана у Матици српској.
Говорећи о значају овог дела, председник Пастор је оценио да је оно веома значајно за боље међусобно разумевање, као и због тога што говори о периоду који је историјски важан за српски и мађарски народ, а то је период националног буђења.
„Поред бољег међусобног разумевања, ова књига доприноси и скретању пажње на укупан историјски и културолошки амбијент у коме се родила мађарска химна и о коме говори сама књига. Војвођански Мађари спадају у људе који имају две химне. То је својствено за народе који имају такву историју какву ми имамо“, истакао је председник Пастор и нагласио да ће преводом на српски језик текст химне доћи до шире публике.
Амбасадор Мађарске у Републици Србији Атила Пинтер, који је и аутор предговора овог значајног издања, истакао је да је текст мађарске химне до сада био преведен на 26 језика, али не и на српски, те да је овом књигом коначно попуњена та празнина.
„Узимајући у обзир одличне билатералне односе Србије и Мађарске, сматрали смо важним да нашу националну химну преведемо и на језик нашех јужног суседа, дајући тиме допринос даљем продубљивању односа између два народа“, истакао је у предговору амбасадор Пинтер.
Председник Матице српске Драган Станић изразио је посебно задовољство због чињенице да се промоција одржава управо у овој институција која, од када је 1826. године основана у Будимпешти, повезује Пешту, Будим и Нови Сад. Он је додао да ће Матица српска, поред неговања српске културе, и даље радити на повезивању и разумевању различитих култура „како бисмо се сви развијали као појединци, али и у целини“.
Химна (mađ. Himnusz) је 1844. године проглашена националном химном Мађарске, почиње речима „Боже, благослови Мађаре“, текст је написао Ференц Келчеи, а музику Ференц Еркел.
Два превода текста мађарске химне који се разликују у ауторском и језичком приступу, објављена су по први пут у овој књизи, а превели су их професори Петар Милошевић и Драгиња Рамадански. Стручне текстове о преводима и историјском контексту написали су Едит Андрић, Марк Чоке, Атила Пинер и Ева Толди, а издавачи су Издавачки завод Форум и Collegium Hungaricum.