Нови Сад, 11. фебруар - Државна ревизорска институција одржала је данас у Скупштини Аутономне покрајине Војводине конференцију на којој је представила два ревизорска извештаја и то: Извештај о ревизији сврсисходности пословања: ”Противградна заштита у Републици Србији” и Извештај о ревизији сврсисходности пословања:”Субвенције јединица локалне самоуправе у јавним предузећима”.
Представницима Државне ревизорске институције на челу са др Душком Пејовићем, председником Државне ревизорске институције и генералним државним ревизором, његовим сарадницима, као и учесницима конференције, добродошлицу и успешан рад пожелели су Иштван Пастор, председник Скупштине Аутономне покрајине Војводине и Игор Мировић, председник Покрајинсе владе. Конференцији су присуствовали и Никола Бањац, генерални секретар Скупштине АП Војводине, чланови Покрајинске владе и представници Града Новог Сада.
У уводним излагањима на конференцији је најављено да ће Државна ревизорска институција ове године поднети већи број извештаја у односу на претходну годину, као и да ће извештајима поред финансија бити обухваћене и друге сфере које су од значаја за грађанке и грађане, што ће се најпре односити на комуналне услуге са акцентом на однос пружених услуга и цене њиховог коштања коју плаћају грађанке и грађани.
Налазе поменута два извештаја о ревизији, учесницима конференције представио је др Душко Пејовић, председник Државне ревизорске институције и генерални државни ревизор са сарадницима. Субвенционисање локалних јавних предузећа је широко распрострањено и готово свака јединица локалне самоуправе из буџета даје субвенције локалним јавним предузећима. У периоду од 2015. до 2017. године, из буџета свих јединица локалне самоуправе за субвенције локалним јавним предузећима просечно је годишње издвајено око 20 милијарди динара. Циљ ревизије био је да се утврди да ли су субјекти ревизије ефикасно планирали, реализовали и контролисали пренете субвенције локалним јавним предузећима, појаснио је др Пејовић.
У поступку ревизије прикупљени су подаци од свих јединица локалних самоуправа о износу субвенција које дају јавним предузећима. На основу успостављених критеријума, од укупно 162 локалне власти, изабрано је и ревидирано осам локалних власти које су у периоду од 2015. до 2017. године одобриле 31. милијарду динара за текуће пословање и покриће губитака јавних предузећа, због чега су смањене могућности за унапређење локалне инфраструктуре, што је био и главни закључак Извештаја о ревизији сврсисходности пословања „Субвенције јединица локалне самоуправе јавним предузећима“.
Државна ревизорска институција је, у циљу ефикасног планирања и коришћења субвенција, субјектима ревизије дала три препоруке: да дефинишу јасне и мерљиве смернице за планирање субвенција, које би довеле до смањења субвенција као расхода у буџету, да детаљно анализирају програме коришћења субвенција и исто документују како би јавна предузећа пословала уз смањење субвенција или без њих, као и да успоставе адекватну контролу у планирању, коришћењу и извештавању о субвенцијама.
Када је реч о другом извештају, Републички хидрометеоролошки завод (РХМЗ), приликом планирања средстава потребних за функционисање противградне заштите, дистрибуцију противградних ракета и одржавање лансирних станица, не обезбеђује у довољној мери заштиту пољопривредних производа и пољопривредних произвођача, кључна је порука Извештаја о ревизији сврсисходности пословања „Противградна заштита у Републици Србији“.
У периоду 2015-2017. године, Републички хидрометеоролошки завод није располагао оптималном количином ракета, али је у истом периоду и утрошено мање од количине која се налазила у оптицају, рекао је председник Државне ревизорске институције и генерални државни ревизор др Душко Пејовић. Он је указао да је, према методологији РХМЗ-а, оптимална количина ракета 12 по лансирној станици.
Такође, на конференцији је указано да Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде од ове године почиње да уводи пробне аутоматске даљинске лансерне станице (АДЛС) за противградну заштиту што ће кренути са територије радарског центра Ваљево. Опрема је инсталирана и очекује се да ће од 2019. године бити у функцији. Према наводима Министарства, увођењем овог система биће елиминисан проблем људског фактора и биће потребно дупло мање лансирних станица које ће покривати исту површину територије. Град као елементарна непогода у последње три године у Србији је нанео укупну штету од око шест милијарди динара, од чега највише у пољопривреди. Државна ревизорска институција, ради уређења ове области, дала је одговарајуће препоруке и Републичком хидрометеоролошком заводу и Министарству пољопривреде, шумарства и водопривреде.
Др Душко Пејовић, председник Државне ревизорске институције и генерални државни ревизор захвалио се представницима Скупштине АП Војводине и Покрајинске владе на срдачном пријему и изразио задовољство великим интересовањем и одзивом на данашњој конференцији у Новом Саду. Након конференције у Новом Саду, ове недеље, Државна ревизорска институција одржаће конференције у Нишу и у Крагујевцу.