22. 11. 2018.Одржана седница неформалне Зелене парламентарне групе

Нови Сад, 22. новембар - Зелена парламентарне групе у Скупштини Аутономне покрајине Војводине, одржана је данас своју  5. седницу. Чланице и чланови Зелене парламентарне групе су на седници, заједнио са представницима ресорних покрајинских секретаријата и стручњацима у области заштите животне средине, разматрали потенцијале АП Војводине у коришћењу пољопривредне биомасе, из угла испуњавања 7 Циља одрживог развоја Уједињених нација: Осигурати приступ доступној, поузданој, одрживој и модерној енергији за све, након чега су донели одговарајуће закључке.

Отварајући седницу, Бранислава Јефтић, председница председништва Зелене парламентарне групе Скупштине АП Војводине, представила је улогу и значај Зелене парламентарне групе у пружању подршке реализацији 7 Циља одрживог развоја Уједињених нација. „Данашња седница и разматрање ове важне теме заједно са нашим уваженим гостима показује спремност да заједнички радимо на унапређењу и промоцији политика заштите животне средине и одрживог развоја“, поручила је Бранислава Јефтић.

Узимајући у обзир да је један од основних принципа рада Зелене парламентарне групе залагање за увођење “зеленог аспекта” у процесе креирања и доношења кључних политичких одлука да данас дискутујемо о циљевима одрживог развоја Уј

Проф. др Милан Матринов, шеф Катедре за инжењерство биосистема на Факултету техничких наука у Новом Саду предсдтавио је на седници расположиве потенцијале пољопривредне биомасе у АП Војводини и могућности њеног коришћења.едињених нација са фокусом на њихово остварење кроз коришћење потенцијала пољопривредне биомасе је за све нас од изузетне важности, оценила је Бранислава Јефтић.

У циљу стицања увида у актуелно стање, на седници су говорили и представници надлежних покрајинских секретаријата, који су представили активности које спроводе у циљу коришћења потенцијала АП Војводине у прикупљању и коришћењу пољопривредне биомасе. 

Са активностима Покрајинског секретара за енергетику, грађевинарство и саобраћај и подацима о потенцијалима пољопривредне биомасе, присутне је упознао Саша Игић, помоћник ресорног покрајинског секретара. О пракси Покрајинског секретаријата за урбанизам и заштиту животне средине, који је кроз своје надлежности доношења Програма заштите животне средине за територију АП Војводине, планова и програма управљања природним ресурсима и добрима кључна карика у стварању предуслова за коришћење потенцијала пољопривредне биомасе, говорио је др Ратко Бајчетић, помоћник покрајинског секретара. Испред Покрајинског секретаријата за пољопривреду, шумарство и водопривреду скупу су присуствовали Саша Стевановоић и Марко Ровчанин, в.д. помоћници покрајинског секретара. 

Након наведених излагања, Бранислава Јефтић, председница председништва Зелене парламентарне групе Скупштине АП Војводине нагласила је да је пред свим актерима у овој области задатак да уложе напоре и да континуирано раде на стварању системских предуслова за спровођење донетих политика које ће допринети стварању здравијег, праведнијег и друштвено одговорног окружења. На крају седнице, заједнички су донети следећи закључци:

Енергетски сектор у свету, Европској унији, па тако и у Србији суочава се с изазовима одрживог развоја. Да би се негативан утицај на животну средину свео на минимум током производње енергије, али и њене потрошње, неопходно је да се енергетски системи развијају на одржив начин који ће омогућити, пре свега, сигурно снабдевање енергијом.

1. Зелена парламентарна група подржава и подстиче стварање системских предуслова за формулисање и спровођење политика из области заштите животне средине.

2. Зелена парламентарна група подржава и подстиче сарадњу између институција које се баве проучавањем могућности коришћења потенцијала биомасе у АП Војводини и институција које су релевантни субјекти у креирању и спровођењу политика, како на регионалном, тако и на локалном нивоу. 

3. Биомаса представља природни ресурс од велике важности за Војводину, а самим тим и за Србију. По свом значају и територијалном потенцијалу сврстава се у најзначајније изворе обновљиве енергије у Србији, а по једноставности технологије за коришћење, прераду и примену спада међу најчистије енергије, те посебни пажњу треба посветити операционализацији њене примене у пракси (као енергента, као хране, као грађевинског материјала, и/или као индустријске сировине).

4. Коришћење биомасе као појединачно највећег потенцијала обновљивих извора енергије у Војводини посматрати и с аспекта одрживости – уклучујући економску, еколошку и социјалну димензију.

5. Апелује се на представнике локалних/покрајинских/републичких власти да својим  ангажовањем промовишу инцијативе за коришћење обновљивих извора енергије. 

6. Предлаже се праћење и документовање коришћења биомасе као горива на локалном и регионалном нивоу .

7. Апелује се на представнике локалних/покрајинских/републичких власти да својим  ангажовањем пруже подршку локалним самоуправама за успостављање добре праксе како у коришћењу потенцијала биомасе, тако и у свим областима које доприносе руралном развоју и штите животну средину.