.JPG)
Кисач/Нови Сад, 29. октобар - Потпредседница Скупштине Аутономне покрајине Војводине Снежана Седлар, присуствовала је данас у Кисачу трећем по реду фестивалу “Словачке народне ношње Словака у Војводини”. Упоредо са фестивалом на коме је приказано импозантно наслеђе, као и култура, традиција и обичаји војвођанских Словака, представљена је и нова фотомонографија “Словачка лепота”, аутора Павела Суровог и Бранислава Кокавца. Истовремено, отворена је и изложба Петера Бренкуса, тренутно једног од најбољих фотографа из Републике Словачке под називом „Ticha krasa“, што симболизује нежну или једноставну лепоту. На изложби су приказане импресивне фотографије девојака које су обучене у предивне словачке народне ношње.
Трећи фестивал „Словачке народне ношње Словака у Војводини” званично је отворио покрајински секретар за високо образовање и научно истраживачку делатност проф. др Зоран Милошевић, који је том приликом истакао значај фестивала кроз призму очувања и неговања вишевековних традиционалних вредности Словака на овим просторима.
Међу гостима фестивала били су бројни покрајински посланици, Драгана Милошевић, покрајинска секретарка за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама, Смиља Јовановић покрајинска секретарка за финансије, представници Града Новог Сада и други.
По речима домаћина фестивала, директора Културног центра „Кисач“ у Кисачу Павела Суровог , посетиоци овог трећег фестивала, који за тему има старе словачке ношње, видели су како су се Словаци облачили не само у Кисачу, већ и у другим селима у Војводини, али онако како су то словачке баке и прабаке чиниле.
Ревија старих словачких ношњи осим кисачких окупила је и учеснике из Старе Пазове, Ковачице, Бачког Петровца, Арадца, Бингуле, Добановаца, Гложана, Падине, Селенче, Шида и Војловице. На тај начин, како објашњава Сурови, словачка култура и традиција приближавају се братском српском народу, као и осталим националним заједницама у Војводини. Народна ношња код Словака увек је била симбол традиције, одређивала је економски статус, брачни статус, старост. За свако словачко место или крај везивала се и специфична ношња, а та специфичност огледала се у коришћењу одређених кројева, тканина, орнамената, у богаству колорита, као и у пропратним украсним детаљима и накиту.