Нови Сад, 16. новембар – У Скупштини АП Војводине данас је свечано отворена дводневна Међународна конференција „Биомаса – потенцијал за раст“, коју покрајински парламент организује у сарадњи са Скупштином европских регија (АЕР) и Националном асоцијацијом за биомасу (СЕРБИО).
На конференцији, којом модерира потпредседница Скупштине АП Војводине Снежана Седлар, учеснике су поздравили председник Скупштине АП Војводине Иштван Пастор, потпредседник Скупштине АП Војводине Дамир Зобеница, док је конференцију отворио министар пољопривреде, водопривреде и шумарства у Влади Републике Србије Бранислав Недимовић.
Министар Недимовић рекао је да је биомаса потпуно уобичајен извор енергије у 21. веку, али да у Србији не постоји довољно развијена свест о томе, додајући да неће бити лако омасовити употребу биомасе и да сви носиоци функција на локалном нивоу морају храбро да уђу у тај посао.
„Постоји правни оквир за то, ми имамо закон који се тиче јавно-приватног партнерства. Ако имате довољно капацитета, уђите у то, јер то доноси добит, али истовремено морате бити обазриви са изворима енергије“, поручио је министар Недимовић наглашавајући да је једна од највећих препрека непостојање организованог тржишта биомасе, те да је то задатак који се у предстојећем периоду мора решити.
Захваливши се великом броју гостију из земље и иностранства на учешћу, председник Скупштине АП Војводине Иштван Пастор нагласио је да је неупитно да нас очекује стварност без угља и нафте, а да припрема за ту стварност подразумева, не само мапирање потенцијала биомасе Војводине данас, него формулисање стратегије како постојеће ресурсе и потенцијале превести у квалитетан свакодневни живот.
„Чини се логичним и подразумевајућим да стратегије коришћења биомасе морају да посвете посебну пажњу очувању ресурса земљишта, воде и ваздуха као и заштити животне средине, спречавању загађења земљишта и подземних вода. Али када стратегије преведемо у реални живот, сударамо се са бројним предрасудама и дилемама“, рекао је председник Пастор и додао да нема сврхе инвестирати у старе обрасце понашања, него у нове стратегије које ће дати одговор на питање где желимо бити за неколико деценија.
Потпредседник Скупштине АП Војводине Дамир Зобеница рекао је да је пре седам година постојала идеја отварања 
електрана на биомасу, те да су завршене финансијске конструкције и испитивање тржишта и потенцијала, али је постојао проблем у формирању цене откупа електричне енергије из тих електрана.
„Након седам година, сматрам да Република Србија, АП Војводина и локалне самоуправе размишљају на потпуно другачији начин и спремни су да затраже помоћ и савет од оних који су много напреднији на одређеном пољу, као што је то случај са биомасом и данашњом конференцијом. Зато се посебно захваљујем људима из струке који су узели учешће у конференцији и чија ће излагања помоћи доносиоцима политичких одлука“, рекао је Зобеница.
Потпредседница Скупштине АП Војводине Снежана Седлар истакла је задовољство што је покрајински парламент домаћин престижне Међународне конференције о биомаси као потенцијалној шанси за развој, истакавши да су на конференцији присутни представници свих 45 општина из Војводине.
„Веома је важно што су створени услови да о овој теми разговарају представници државних институција, Организације за европску безбедност и сарадњу Мисија у Србији (OEBS), Централно европске иницијативе (CEI), Светске асоцијације за биомасу (WBA), Немачког друштва за међународу сарадњу (GIZ) и Немачке развојне банке (KfW), као представници других међународних институција и европских регија, јединица локалне самоуправе, привредних комора и асоцијација“, рекла је Седлар и додала је конференција организована у циљу упознавања са актуелним пословним и законским оквирима, умрежавања домаћих и међународних организација и компанија укључених у сектор обновљивих извора енергије.
Обраћајући се скупу, генерални секретар АЕР Метју Мори, нагласио је важност регионалних инвестиција у енергетски ефикасне пројекте, у лобирање и обезбеђивање услова за њихово финансирање и реализацију, што је тренуто један од највећих изазова. Мори је представио активности АЕР-а у погледу регионалног достизања циљева у области зелене енергије и енергетске ефикасности и захвалио се представницима АП Војводине на активном доприносу у овој области.
„Региони имају активну улогу у проналажењу модела и алтернативних метода финансирања основних енергетских програма који су неопходни за одрживу енергетску транзицију и постизање енергетских циљева ЕУ 2020.
Присутни смо на различитим догађајима где изражавамо одлучност, забринутост и наде европских региона и посебно говоримо о приступу финансијама за одрживе пројекте, а то је кључно питање за многе градове и регионе, па и за АЕР. Заложили смо се за стварање одређених регионалних и градских фондова за климатске промене у Европи. У ту сврху, АЕР је већ одржано неколико значајних састанака са кључним партнерима“, рекао је Мори.
Ана Мађар, потпредседница Скупштине Европских регија и потпредседница Скупштине жупаније Чонград из Мађарске говорила је о искуствима те жупаније у погледу остваривања енергетске сигурности и развоја тржишта обновљиве енергије, док је Катрин Габриел из Одељења за демократизацију Мисије ОЕБС у Србији представила активности ове међународне организације на подизању свести о значају циркуларне економије, истичући да ОЕБС на том пољу има добру сарадњу са АП Војводином.
У уводном делу конференције посвећеном развоју тржишта своја излагања су имали и Хајнц Копетц, председник Светске асоцијације за експлоатацију енергије из биомасе, Петер Канциани, из Централно европске иницијативе ЦЕИ и Душан Јовић, представник Управе за шуме при Министарству пољопривреде, водопривреде и шумарства.
Након уводних излагања и дискусије посвећене развоју тржишта биомасе, учесници су у другом делу конференције разговарали о квалитету биомасе. О субвенционисању и подршци развоју пројеката из области зелене енергије говорио је представник Канцеларије за управљање јавним улагањима Марко Благојевић.
У циљу доприноса јачању, развоју и расту потенцијала за производњу и ширу употребу биомасе као обновљивог извора енергије, учесници конференције донели су и одговарајуће закључке које ће проследити доносиоцима одлука и другим заинтересованим странама.