Нови Сад, 31. октобар - Генерални секретар Скупштине Аутономне покрајине Војводине Никола Бањац обратио се данас учесницима дводневне конференције под називом: „Стварање дигиталних локалних скупштина“, која се одржава у Мастер центру Новосадског сајма.
У раду конференције учествује више десетина представника локалних парламената, који заједно са представницима виших нивоа власти, стручњацима, представницима Програма Уједињених нација за развој (УНДП) и представницима Сталне конференције градова и општина дискутују о значају и изазовима увођења дигитализације и стварања такозваних е-парламената.
Секретар Бањац имао је излагање у оквиру панел дискусије на тему: „Изазови постављања дигиталног парламента - платформа, ресурси и правни оквир“, а учесницима је представио и досадашње активности покрајинске Скупштине на плану увођења дигитализације и будуће кораке који ће се предузимати у циљу даље модернизације, уштеда и повећања ефикасности и транспарентности рада покрајинског парламента.
„Парламенти кao представничка тела грађана у савременом демократском друштву, у односу на све друге институције, треба да буду највише транспарентни. Употреба електронских услуга и начина рада је ултимативни начин за управљање информацијама и обезбеђивање широког приступа њиховом садржају, те је с тога концепт електронског парламента најбољи и најефикаснији алат за остваривање тог циља“, оценио је Бањац и додао да су пословање и пословни токови у Скупштини АП Војводине делимично аутоматизовани, те да је великим делом процес рада базиран на папирима.
„Пословне активности које се одвијају у Скупштини АП Војводине треба посматрати из два угла: с једне стране то је пословање које се односи на припрему и обраду седница Скупштине и њених радних тела, а са друге стране пословање које је се односи на организацију и на рад Стручне службе. С обзиром да у Скупштини не постоји електронско управљање документима, један од главних циљева новог информационог система треба да буде аутоматизовање процеса управљања документима, и то посебно оним који су предвиђени да се разматрају на седницама Скупштине и њених радних тела, а посебно доукментима који настају у раду Службе Скупштине. Уколико би корисници овог система имали приступ електронској верзији документа, потреба за штампањем би била сведена на минимум“, рекао је Бањац и нагласио да би се успостављањем свеобухватног система за управљање документима избегао паралелни рад и значајно побољшала инфраструктура која би омогућила да информације буду на располагању посланицима и службеницима, у свако доба и на сваком месту.
Бањац је навео да је у циљу модернизације, ефикасности и транспарентности рада Скупштине, 2010. године уведен електронски систем гласања, који се користи на седницама Скупштине АП Војводине. Почетком ове године у Писарници је уведена аутоматска обрада података, те се поред електронског завођења материјала и предмета, исти и чувају у електронском облику.
„Важан аспект аутоматизовања парламентарног процеса јесте доступност предлога аката који су предвиђени за разматрање у Скупштини АП Војводине, широј јавности. Тренутно је пракса да се општа акта која ближе уређују рад Скупштине, донета акта, као и предлози аката који нису усвојени, објављују на интернет презентацији“, рекао је Бањац.
На данашњем панелу посвећеном изазовима постављања дигиталног парламента говорили су и Милица Марковић, представница Министарства државне управе и локалне самоуправе, Огњен Бјелић, покрајински секретар за регионални развој, међурегионалну сарадњу и локалну самоуправу, професор Богољуб Милосављевић, стручни консултатнт на Програму Уједињених нација за развој и Марко Томашевић, представник Сталне конференције градова и општина.