![Predsednik Ištvan Pastor](../../fajlovi/image/OTI_7163.JPG)
Нови Сад, 06. јун - У Скупштини Аутономне покрајине Војводине данас је одржана конференција под називом: „Безбедносни изазови 21. века и моћ дијалога“. Скуп су заједнички организовали Факултет за правне и пословне студије др Лазар Вркатић и Центар за политику и евроатлантско партнерство, а под покровитељством Скупштине Аутономне покрајине Војводине.
Конференција је одржана поводом 60 година од представљања Извештаја који су у децембру 1956. године сачинили тадашњи министри спољних послова Норвешке, Италије и Канаде, познатијег као „Извештај три мудра човека“, којим је политички дијалог и процес политичке, економске, културне и научне сарадње између земаља чланица Северноатлантског савеза, уз војну димензију, конципиран као други упоришни стуб тог савеза.
У присуству представника Министарства спољних послова, амбасадора, покрајинских посланика, представника безбедносних организација, студената и заинтересоване јавности, на скупу су анализирана и сагледана важна безбедносна питања, као и процеси, промене и перспективе у актуелној глобалној безбедносној структури између осталог и кроз сагледавање улоге институција Републике Србије и посебно улоге жена у процесима јачања безбедносне архитектуре, консолидације мира и регионалне безбедности. Такође, донети су и одговарајући закључци у циљу заједничке подршке јачању капацитета за постизање и одржавање безбедности као трајног јавног интереса.
![Predsednik Ištvan Pastor](../../fajlovi/image/OTI_7172.JPG)
Отварајући конференцију, председник Скупштине Аутономне покрајине Војводине Иштван Пастор изразио је задовољство што је покрајинска Скупштина поново домаћин једног значајног скупа на коме се разговара о безбедности, наводећи да је то била пракса и у претходном периоду и наглашавајући значај заједничког рада и доприноса у сагледавању и решавању важних безбедносних питања.
„Уважени представници Владе Републике Србије, ваше екселенције, уважени професори и студенти Факултета за правне и пословне студије др Лазар Вркатић, поштоване чланице женских одборничких мрежа из војвођанских скупштина општина и женске парламентарне мреже Скупштине АП Војводине, уважени посланици у Скупштини АП Војводине, представници медија и цивилних удружења, изражавам своју велику захвалност што сте данас присутни у Скупштини Војводине и што сте узели учешће на конференцији „Безбедносни изазови 21. века и моћ дијалога.
Изазови у погледу безбедности су перманентно присутни и они се с времена на време понављају како се развија и свест о потреби заједничког решавања безбедносног питања, као једног од најважнијег питања. За разлику од 1956. године када је сачињен „Извештај три мудра човека“, ми данас имамо другачије околности и проблеме у погледу безбедности. Из тог разлога је важно да заједнички разговарамо и о питањима глобализације и о климатским променама, о мигрантској кризи, тероризму, о сајбер тероризму и читавом низу других питања која оптерећују наш заједнички живот. Такође, морамо да разговарамо и о регионалним проблемима који на овом нашем регионалном нивоу одржавају очување безбедности.
![Predsednik Ištvan Pastor](../../fajlovi/image/OTI_7182.JPG)
Веома је важно и што смо на данашњој конференцији у прилици да чујемо како искуства наше земље, тако и искуства Норвешке, Канаде и Грчке. То су три значајне државе које имају потпуно другачија историјска искуства и дручаије позиције и данас у свету. Та искуства нам говоре о томе да тражење и градња партнерских односа немају алтернативу и да сукобљавање не може да буде решавање проблема, него да решавање може бити само у међусобном дијалогу заснованом на градњи међусобног поверења које може дати некакав одговор на сва она питања са којима се ми сусрећемо и као држава и као део шире заједнице.
Оно што мислим да је такође веома битно, а о чему данас овде говоримо јесте да је Република Србија у задњих неколико година постала фактор стабилности на овим просторима, да је повећала свој међународни углед и да се у свим овим безбедносним процесима рачуна на њу и мислим да је важно да том задатку као држава удовољимо, јер је то и гарант да останемо у безбедносним и сигурним околностима.
Уважене даме и господо, због тога смо убеђени да је овде у Скупштини Аутономне покрајине Војводине право место за дискусију и разговоре о важним безбедносним питањима“, рекао је у свом обраћању председник Скупштине АП Војводине Иштван Пастор.
![Predsednik Ištvan Pastor](../../fajlovi/image/OTI_7166.JPG)
Поред председника Пастора, учесницима скупа обратили су се и проф. др Здравко Скакавац, руководилац студијског програма за Безбедност и криминалистику на Факултету за правне и пословне студије др Лазар Вркатић, Бранимир Филиповић, в.д. помоћника министра за безбедносну политику Министарства спољних послова Републике Србије, затим, Њ.Е. Елиас Елиадис, амбасадор Републике Грчке у Републици Србији, Њ. Е. Арне Санес Бјорнстад, амбасадор Краљевине Норвешке у Републици Србији, Њ.Е. Филип Пинингтон, амбасадор Канаде у Републици Србији и бригадни генерал Чезаре Маринели, шеф НАТО војне канцеларије за везу у периоду од 2006 до 2016. године. Скупу се обратиле и др Биљана Стојковић, координаторка Радне групе Владе за израду НАП-а Републике Србије за примену Резолуције 1325 СБУН –жене, мир и безбедност (2016-2020), као и мр Светлана Бабић, координаторка Женске парламентарне мреже Скупштине АП Војводине.
На крају конференције заједнички су донети следећи закључци:
1. Безбедносни изазови 21. века захтевају, уз уважавање чињенице да су мир и безбедност јавно добро, темељно промишљање узрока и разумевање контекста сукоба, као развијање флексибилних организационицих и стратешких одговара; безбедносни изазови 21.века захтевају повезаност и комуникацију институција и појединица на свим тачкама глобалног света;
2. Нема безбедности без људске и родне безбедности; не може се формулисати одговор на безбедносне изазове 21. века без уважавања и јачања темељних друштвених и политичких вредности: поштовања достојанства човека и грађанина, као и неговања поверења, солидарности, толеранције, дијалога, поштовања темељних људских и мањинских права;
3. Не можемо говорити о људској и глобалној безбедности без неговања политичког партнерства; потребно је анализирати успешне моделе - парадигматични су модели нордијске сарадње и канадска агенда људске безбедности - а уважавајући чињеницу да је међу-парламентарни дијалог стуб политичког поверења, улогу Скупштине АП Војводине као иницијатора будућих дебата и разговора на ове теме, је немогуће преценити;
4. Значајан корак у изградњи мира и безбедности као јавног добра би представљало увођење у наставне програме темâ које промовишу вредност дијалога и политичких преговора, развијање преговарачких стратегија у решавању и отклањању узрока сукоба, промишљање димензија мира и безбедности у ширем глобалном и историјском контексту; у најширем смислу потребно је иницирати увођење студија мира у наставне програме;
5. У складу са тачком 1.5 НАП-а за примену Резолуције 1325 Савета безбедности Уједнињених нација –жене, мир, безбедност у Републици Србији (2017-2020), која предвиђа оснивање надзорног тела за спровођење НАП-а при Скупштини АП Војводине до средине 2017. године, предлажемо да Скупштина АП Војводине донесе одлуку о оснивању надзорног тела за спровођење НАП-а;
6. Предлажемо да Одбор за равноправност полова Скупштине АП Војводине достави Скупштини АП Војводине препоруку Комитета за једнакост и недискриминацију Савета Европе из Резолуције “Заштита жена избеглица од родно заснованог насиља”, од 07. априла 2017, којом се у тачки 6. позивају посланици парламената држава чланица и посматрача да јавно осуде дискриминацију и стигматизацију, родно засновано насиље и сексуално злостављање жена избеглица и тражилаца азила;
7.Неопходно је да се подрже и оснаже локални механизми за родну равноправност како би се остварили циљеви НАП-а 2017-2020; важно је да се систематизују нова радна места али и утврде реални капацитети већ постојећих механизама –да ли заиста могу остварити нове радне задатке предвиђене НАП-ом; указујемо на значај повезивања образовних институција и локалних заједница посебно кроз организовање редовних истраживања, а у циљу евалуације капацитета локалних механизама за родну равноправност и њихових потенцијала у остварењу НАП-ом утврђених циљева;
8.Неопходно је медијски промовисати проблеме родне равноправности са циљем деконструкције родних стереотипа као и подстицања активне улоге медија у промовисању родне равноправности.