Бор/Нови Сад, 5. новембар – Председник Скупштине АП Војводине Балинт Јухас присуствовао је данас у Бору обележавању 80. годишњице смрти Миклоша Раднотија и положио венац на споменик посвећен овом истакнутом песнику мађарске и европске књижевности.
Миклош Радноти један је од великана мађарске лирике, а мучки је убијен на принудном маршу из логора у Бору, у којем је био заробљен 1944. године. Током боравка у Бору и принудног марша, Радноти је написао десет песама које су пронађене након његове есхумације из масовне гробнице у селу Абда на северозападу Мађарске, објављене су под именом „Борска бележница“ и постале су једно од најпотреснијих сведочанстава злочина фашиста током Другог светског рата.
У организацији Националног савета мађарске националне мањине, код споменика Раднотију одржан је и пригодан уметнички програм, а у знак сећања на трагичну смрт овог песника и времена у којем је живео, посађено је дрво ораха у близини некадашњег радног логора.
У име мађарске националне заједнице присутнима су се обратили Балинт Пастор и Арпад Фремонд, који су изразили захвалност Граду Бору који деценијама негују и чувају сећање на Миклоша Раднотија.
„Грађани Бора га деценијама спомињу и зову „наш Миклош“. Данас су српско-мађарски односи на историјском максимуму, али је Радноти један од првих симбола разумевања између два народа“, рекао је Пастор и додао да је реч о једном од великана не само мађарске, већ европске књижевности 20. века.
„То што је Раднотијеву „Борску белжницу“ превео Данило Киш, а предговор књизи написао Александар Тишма, довољно говори о томе какве великане имају Срби и Мађари“, рекао је Пастор.
Председник Националног савета мађарске националне мањине Арпад Фремонд подсетио је на трагичну судбину великог песника и на хиљаде других логораша који су, након тешког рада и мучења у логору крај Бора, пред крај Другог светског рата изгубили животе у принудном маршу ка Мађарској.
Градоначелник Бора Александар Милекић казао је да је за грађане Бора Радноти и њихов песник, да у овом граду живи 21 различита национална заједница и да су у њему људи отвореног срца који су заједнички проживели и писали тешку заједничку историју.
„Радноти нам је у аманет оставио „Борску бележницу“ да га се сећамо, да га читамо и да добро промишљамо о сваком његовом стиху који је написао током свог тешког живота у логору“, рекао је Милекић.