Међурегионална сарадња

Међурегионална сарадња Скупштине АП Војводине остварује се реализацијом активности из области међурегионалних односа, које подразумевају послове учешћа делегација Скупштине АП Војводине у раду међународних и регионалних организација и институција, успостављање и одржавање партнерских односа и посета представничким телима других држава и региона. Активности Скупштине АП Војводине из области међурегионалне сарадње спроводе се с циљем унапређивања сарадње и бржег развоја културног и економског партнерства међу регионима.

Надлежности Скупштине АП Војводине из области међурегионалне сарадње утврђене су Статутом Аутономне покрајине Војводине, Покрајинском скупштинском одлуком о Скупштини Аутономне покрајине Војводине и Пословником о раду Скупштине Аутономне покрајине Војводине.

Скупштина АП Војводине успоставила је сарадњу са: Скупштином европских регија (АЕР), Организацијом за европску безбедност (ОЕБС), Дунавским бироом Улм/Нови Улм  и Саветом дунавских градова и регија (Codcr) те с њима спроводи активности из области међурегионалне сарадње.

Скупштина Аутономне покрајине Војводине успоставила је сарадњу са следећим регијама:

Вуковарско-сријемска жупанија    Вуковарско–сријемска жупанија

Вуковарско–сријемска жупанија је најисточнија хрватска жупанија и налази се на подручју југоисточне Славоније и западног Срема. Кроз ту жупанију пролазе важни међународни копнени правци, као и речни правци(Дунав и Сава). Седиште жупаније јесте град Вуковар.

Жупанија је подељена на четири града и двадесет шест општина. Површина Вуковарско-сријемске жупаније износи 2.448 км². Према попису становништва из 2001. године, Вуковарско-сријемска жупанија имала је 204.768 становника. Налази се на крајњем североистоку Републике Хрватке, између река Дунава и Саве.

Протокол о међусобним односима између АП Војводине (Република Србија) и Вуковарско-сријемске жупаније (Република Хрватска), потписан 26. августа 2002. године

Изјава о намерама између Жупанијске скупштине Бач–Кишкун (Република Мађарска), Вуковарско–сријемске жупаније (Република Хрватска) и Скупштине АП Војводине (Република Србија), потписана 25. јула 2009. године

http://www.vusz.hr/

 Горња Аустрија    Горња Аустрија

Горња Аустрија је једна од девет аустријских савезних покрајина. Главни град ове покрајине је Линц. Будући да има 1.408.165 становника (2008), трећа је покрајина по броју становника у Аустрији, а с територијом од 11.981,92 км², четврта је по величини. Горња Аустрија граничи се са аустријским покрајинама: Доњом Аустријом, Штајерском и Салцбургом, те с Немачком и Чешком на западу и северу.

Изјава о намерама између Скупштине АП Војводине (Република Србија) и покрајинског парламента Горње Аустрије (Аустрија), потписана 25.априла 2005. године

http://www.land-oberoesterreich.gv.at/cps/rde/xchg/ooe

Истарска жупанија  Истарска жупанија

Истарска жупанија је најзападнија хрватска жупанија која укључује највећи део Истарског полуострва (2.820 од 3.160 квадратних километара). Управно седиште ове жупаније јесте Пазин. Састоји се од десет градова и тридесет једне општине, са укупно 206.344 становника.

Споразум о сарадњи између АП Војводине (Република Србија) и Истарске жупаније (Република Хрватска), потписан 23. новембра 2006. године

http://www.istra-istria.hr/

Штајерска  Штајерска

Штајерска је једна од девет савезних покрајина Републике Аустрије, која се налази у њеном средишњем и југоисточном делу. Главни град Штајерске јесте Грац, после Беча највећи град Аустрије.

С површином од 16.401,04 км², Штајерска је по величини друга покрајина у држави. Према последњим подацима из 2011. године, Штајерска има преко 1,2 милиона становника.

Изјава о намерама између Скупштине АП Војводине (Република Србија) и Скупштине покрајине Штајерска (Аустрија), потписана 24. новембра 2009. године

http://www.verwaltung.steiermark.at/

Алба  Алба

Алба жупанија налази се у средишњој Румунији, у покрајини Трансилванији. Главни град жупаније јесте Алба Јулија.

Према попису становништва из 2002. године, на подручју ове жупаније живело је 382.747 становника, а просечна густина насељености била је 61 становник/км². Жупанија Алба има укупну површину од 6.242 км².

Протокол о намерама између Жупаније Алба (Румунија) и АП Војводине (Република Србија), потписан 08. јула 2011. године

http://www.cjalba.ro/

Кировоград  Кировоград

Кировоград је град у средишњој Украјини и главни је град истоимене области. Налази се око двеста педесет километара јужно од главног града Кијева, у долини реке Ингул, притоке Јужног Буга. Према процени из 2012. године, у граду је живело 234.919 становника.

Протокол о намерама Скупштине АП Војводине и региона Кировоград (Република Украјина), потписан 18. маја 2011. године

Јас-Нађкун-Солнок  Јас–Нађкун–Солнок

Јас–Нађкун–Солнок (жупанија) јесте једна од жупанија региона великих равница и северне Мађарске, а налази се у западном делу регије велике северне равнице.

Реком Тисом ова жупанија подељена је на два дела, а своје границе дели с мађарским жупанијама Хевеш, Боршод–Абауј–Земплен, Хајду–Бихар, Бекеш, Чонград, Бач-Кишкун и Пешта. Површина жупаније је 5.581,71 км², а седиште – град Солнок.

Писмо о намерама између Скупштине Аутономне покрајине Војводине (Република Србија) и Скупштине Жупаније Јас–Нађкун–Солнок (Република Мађарска), потписано 08. децембра 2011. године

http://www.jnszm.hu/portal/?lang=1&f=11&p=57

Бач-Кишкун  Бач–Кишкун

Бач–Кишкун (жупанија) јесте једна од жупанија региона великих равница и северне Мађарске, а налази се у јужном делу регије велике јужне равнице.

Бач–Кишкун жупанија омеђена је рекама Дунав и Тиса, а своје границе дели са Србијом и мађарским жупанијама: Пешта, Јас–Нађкун–Солнок, Чонград, Барања, Толна и Фејер. Површина жупаније је 8.445,15 км², што је чини највећом од свих мађарских жупанија. Седиште жупаније је град Кечкемет.

Изјава о намерама између Скупштине АП Војводине (Република Србија) и Жупанијске Скупштине Бач–Кишкун ( Република Мађарска), потписана 3. октобра 2007. године

Изјава о намерама између Жупанијске скупштине Бач–Кишкун (Република Мађарска), Вуковарско–сријемске жупаније (Република Хрватска) и Скупштине АП Војводине (Република Србија), потписана 25. јула 2009. године

Протокол о сарадњи између Скупштине жупаније Бач–Кишкун (Мађарска) и Скупштине Аутономне покрајине Војводине (Република Србија), потписан 27. фебруара 2013. године

http://www.kormanyhivatal.hu/hu/bacs-kiskun

Хесен  Хесен

Хесен је једна од шеснаест немачких савезних држава. Покрива површину од 21.110 км² и броји преко шест милиона становника. Главни град Хесена је Визбаден, а главни економски центар – Франкфурт на Мајни.

Заједничка изјава о намерама између Скупштине АП Војводине (Република Србија) и Скупштине покрајине Хесен (СР Немачка), потписана 06. марта 2012. године

https://www.hessischer-landtag.de/

 Чонград  Чонград

Чонград (жупанија) јесте једна од жупанија региона великих равница и северне Мађарске, а налази се у јужном делу регије велике јужне равнице.

Река Тиса дели Жупанију Чонград на два дела. Ова жупанија своје границе дели са Србијом и Румунијом, као и с мађарским жупанијама: Бач–Кишкун, Јас–Нађкун–Солнок и Бекеш. Површина жупаније је 4.262,68 км², а њено седиште – град Сегедин.

Протокол о сарадњи између Скупштине Аутономне покрајине Војводине (Република Србија) и Генералне скупштине Жупаније Чонград (Мађарска), потписан 27. фебруара 2013. године

http://www.csmkh.hu/

Република Српска  Република Српска

Република Српска један је од два ентитета који сачињавају Босну и Херцеговину. Други ентитет је Федерација Босне и Херцеговине. Главни град Републике Српске јесте Бања Лука, највећи привредни, политички и административни центар, седиште Владе Републике Српске и Народне скупштине Републике Српске.

По подацима Републичког завода за статистику број становника Републике Српске из 2005. године јесте 1.479.634 становника.

Протокол о намерама Скупштине АП Војводине и Народне скупштине Републике Српске, потписан 05. априла 2011. године

http://www.narodnaskupstinars.net/lat

Покрајина Баден-Виртемберг    Покрајина Баден-Виртемберг

Баден-Виртемберг је немачка савезна држава (покрајина) која се налази на југозападу земље. Настала је 1952. спајањем покрајина Виртемберг–Баден, Баден и Виртемберг–Хоенцолерн. Главни град је Штутгарт.

С површином од 35.750 км² и 10,7 милиона становника, Баден–Виртемберг је трећа по површини и по броју становника међу шеснаест немачких савезних држава.

Заједничка изјава о намерама између Скупштине АП Војводине (Република Србија) и Скупштине Покрајине Баден-Виртемберг (СР Немачка), потписана 25. јуна 2014. године

http://www.baden-wuerttemberg.de/de/startseite/

Прешовски самоуправни крај   Прешовски самоуправни крај

Регион Прешов је други по величини регион у Словачкој. Састоји се од историјских региона: северног, централног и (делимично) јужног Спиша, Горњег Шариша и Доњег Шариша и Горњег Земплина.

Протеже се 250 км од запада ка истоку, а највише 80 км од севера до југа и граничи се с две државе: Пољском (360 км) и Украјином (38 км), као и с три региона у Словачкој: Кошице, Банска Бистрица и Жилина.

Тренутно, више од 800.000 становника живи у региону Прешов, што чини скоро 15 одсто становника целе земље и представља најмногољуднији регион у земљи.

Главни град региона – Прешов, трећи је по величини град у Словачкој и има око 91,767 становника.

Споразум о сарадњи између АП Војводине и Прешовског самоуправног краја потписан је 26. новембра 2014. године

http://www.po-kraj.sk/en/welcome.html

 

Скупштина европских региона

Аутономна покрајина Војводина је чланица Скупштине европских региона (AER–Assembly of European Regions) од 2002. године.

Чланством у АЕР–у отворена су врата за брже укључивање у европске интегративне процесе, те за стицање знања из разних области, укључујући и примену европског законодавства и политике Европске уније из аспекта регионалне сарадње.

Једна од погодности АЕР–а јесте размена и обука стручњака, која се одвија ради зближавања региона Европе и стварања атмосфере солидарности између чланица и тзв. трећих земаља.

Чланство у Скупштини европских регија омогућило је АП Војводини учествовање у неким од многобројних програма које ова организација предвиђа, као што је ЦЕНТУРИО или Летња школа–Скупштине европских регија. Ови програми предвиђенису за едукацију и размену стручњака из различитих области, из земаља чланица.

У марту 2005. године у Скупштини АП Војводине одржана је Конференција о регионализму у организацији АЕР-а.

 

Еуродисеј програм

 

Eurodyssee

Еуродисеј (Eurodyssee)

Програм „Еуродисеј” (Eurodyssee) је међурегионални програм размене младих између региона чланица Скупштине европских региона (Assemby of European Regions–AER) који младима старосне доби од 18 до 30 година пружа могућност да стекну професионално искуство у трајању од три месеца до седам месеци и да течно науче страни језик у једном од 39 европских региона.

Циљеви које су оснивачи овог програма поставили још 1985. године остају непромењени до данас а то су, поред стицања радног искуства и усавршавања знања страног језика, упознавање региона домаћина, остваривање пријатељских контаката са осталим учесницима програма, међурегионално повезивање, као и омогућавање бржег и квалитетнијег запошљавања по повратку у свој регион.

Скупштина европских региона је независна организација региона у Европи која окупља више од 270 региона из 33 земље и 16 међурегионалних организација. АП Војводина постала је пуноправни члан Скупштине европских региона 2002. године, а члан Програма „Еуродисеј” новембра 2009. године.

На сајту Скупштине АП Војводине једном годишње објављиваће се конкурс ради утврђивања листе кандидата за учешће у поменутом програму. Последњи конкурс објављен је у септембру 2009. године.

За више информација о програму и објављеним конкурсима посетите www.eurodyssee.eu.

Контакт особа: Сања Шифлиш

tel. 021/487-44-31, shiflish@skupstinavojvodine.gov.rs