почетна

Историјат Бановинске палате

Бановинска палата, данашњи комплекс Покрајинске владе и Скупштине АП Војводине, била је седиште Банске управе и бана Дунавске бановине у периоду од 1939. до 1941. године, јер је између два рата, тачније од 3. октобра 1929, Краљевина Југославија била подељена на девет бановина, и то: Савску, Приморску, Дравску, Дринску, Зетску, Моравску, Вардарску, Врбаску и Дунавску бановину.

Дунавска бановина је обухватала подручја Барање, Баната, Бачке, Срема, Шумадије и Стига. Бански двор, данас зграда Скупштине АП Војводине, био је резиденција бана Дунавске бановине. Монарх (касније намесништво) указом је бирао банове, „људе од поверења”, који су имали  да на повереној територији, у име краља, врше највишу политичку и управну власт. Међутим, само последња три бана од укупно једанаест банова Дунавске бановине уживала су у комодитету комплекса, ствараног скоро пуну деценију, по пројекту архитекте Драгише Брашована.

Након окупације Краљевине Југославије, Бански двор био је центар Војне управе и Жандармерије.

После Другог светског рата, па све до средине педесетих година, у реперезентативним просторијама Банског двора, поред седишта Народне скупштине Војводине (проглашене Уставом ФНРЈ од 31. јанура 1946. године) био је и Дом ЈНА, у коме су одржаване разне културне манифестације.

Звучне титуле банова носили су:

инжењер Дака Поповић
(19291930)

Радосав Дуњић
(1930)

генерал Светомир Љ. Матић
(19301931)

Милан Николић
(19311933)

 

Добрица Матковић
(19331935)

 

Милојко Васовић
(1935)

 

Светислав Пауновић
(19351936)

 

Светислав Рајић
(19361939)

 

др Јован И. Радивојевић
(19391940)

 

др Бранко Кијурина
(19401941)

 

др Милорад Влашкалин
(1941)

У току Другог светског рата Бановинска палата била је центар мађарске Војне управе за Бачку, генерала Беле Новаковича. После ослобођења, па све до средине педесетих година у њој је поред владе и скупштине био и Дом ЈНА, у коме су одржаване разне културне манифестације. Након завршетка другог светског рата, председници Скупштине Аутономне покрајине Војводине били су:

 

Александар Шевић
(19451946)

 

Матеја Матејић
(19461947)

 

др Иван Мелвингер
(1946-1947)

 

Ђорђе Маринковић
(19461947)

 

др Јован Дорошки
(19471948)

 

Ђурица Јојкић
(19471948, 19481950)

 

Иса Јовановић
(19471948)

 

Петар Миловановић
(19501951)

 

Данило Кекић
(19511953)

 

Лука Мркшић
(19531958)

 

Стеван Дороњски
(19531958, 19581963)

 

Радован Влајковић
(19631967)

 

Илија Рајачић
(19671969, 19691973)

 

Срета Ковачевић
(1973)

 

Вилмош Молнар
(19741978, 19781982)

 

Ђорђе Стојшић
(19821983)

 

Иштван Рајчан
(19831984)

 

Добривој Радић
(19841985, 19861987, 19871988)

 

Руди Сова
(19851986)

 

Живан Марељ
(19881989)

 

в.д. Јанош Шредер
(1989)

 

Бранко Кљајић
(19891991)

 

Верона Адам Бокрош 
(19891991)

 

Дамњан Раденковић
(19911992)

 

др Светислав Крстић
(19921993)

 

академик проф. др

Милутин Стојковић
(19931997)

 

др Живорад Смиљанић
(19972000)

 

Ненад Чанак
(20002004)

 

Бојан Костреш
(20042008)

 

Шандор Егереши
(20082012)