Novi Sad, 12. novembar - Zelena parlamentarna grupa Skupštine AP Vojvodine održala je danas svoju 10. sednicu na kojoj je razmatrala aktuelne probleme pošumljavanja i održavanja šumskog fonda u AP Vojvodini, koje su predstavili predstavnici JP „Vojvodinašume“.
Budući da je reč o dugogodišnjem, složenom i kompleksnom problemu čije ublažavanje zahteva sveobuhvatan pristup, pokrajinske poslanice i poslanici, podržaće aktivnosti JP„ Vojvodinašume“ na pošumljavanju i izdržavanju šumskog fonda. Kao prvu sledeću aktivnost u tom pogledu, pokrajinske poslanice i poslanici učestvovaće u akciji ovog javnog preduzeća pod nazivom: „Zasadi drvo“, kako bi svojim primerom kao odgovorni ljudi koji se nalaze na pozicijama donosioca odluka, podržali JP „Vojvodinašume“ i druge činioce u nameri da se održi i poveća šumski fond, najavila je Branislava Jeftić, predsednica Predsedništva Zelene parlamentarne grupe u Skupštini Vojvodine.
„Namera nam je da sa pozicije donosioca odluka podignemo svest ljudi i skrenemo pažnju javnosti i svih nivoa vlasti na važnost pošumljavanja i održavanja šumskog fonda, kao i na potrebu zajedničkog rada na rešavanju ovog problema. S toga, apelujemo na sve donosioce odluka, na građane i zainteresovanu javnost i posebno na lokalne samouprave, da se aktivnije uključe u rešavanje pitanja povećanja i održivosti šumskih površina, imajući u vidu značaj šuma i za prirodu i za čoveka“, naglasila je Branislava Jeftić.
Pored članica i članova Zelene paramentarne grupe, sednici su prisustvovali i Ivan Stijepović, potpredsednik Skupštine AP Vojvodine, Roland Kokai, direktor JP „Vojvodinašume“, Marko Marinković, izvršni direktor za šumarstvo, ekologiju i razvoj u navedenom javnom predeuzeću kao i predstavnici ekoloških udruženja u Vojvodini.
Na sednici su predstavljeni podaci o aktuelnom stanju pošumljenosti Vojvodine, mere koje se preduzimaju na povećanju šumskih površina i aktuelni problemi u ovoj oblasti. Nivo pošumljenosti bi prema Evropskim standardima trebalo da iznosi 0,16 hektara po jednom stanovniku, što je trenutno daleko od aktuelnog stanja. U Republici Srbiji, pošumljenost je na nivou od oko 30 odsto. Šumske površine u Vojvodini su na nivou od sedam posto što je prema mišljenju stručnjaka samo polovina od optimalno potrebnog nivoa što znači da bi taj procenat trebalo da iznosi 14 odsto. Da bi se ovaj nivo dostigao u narednih dvadeset godina, u Vojvodini bi trebalo podići oko 150 hektara novih šuma, što bi u praksi značilo da se godišnje posadi pet miliona novih sadnica, rečeno je na sednici.
Naš posao je da održimo prostu reporodukciju postojećih šuma i da radimo na proširenoj reprodukciji. Šumari nisu oni koji ugrožavaju šume niti su im pretnja. To su poljoprivreda, građevinsko zemljište, nelegalno izgrađena naselja, vikend naselja i nerešeni imovinsko pravni odnosi koji su jedan od najčešćih i najvećih problema u ovoj oblasti gde su česte pojave neusaglašenosti katastrskih podataka sa stanjem na terenu. Takođe, seča šuma ima svoju ulogu i mora se održavati balans između zrelih i mladih šuma, jer kada mladom šumom zamenimo zrelu šumu, branimo ravnotežu ugljenika i kiseonika čime se ispunjavaju ekološki uslovi, ukazali su predstavnici JP „Vojvodinašume“, u konstruktivnoj diskusiji na sednici.
Pošumljavanje Vojvodine zavisi i od stanja površina, potencijala staništa, planova gazdovanja šumama i ograničenjima interesnih grupa. Takođe i od rasadničke proizvodnje, od toga ko je nosilac pošumljavanja i upravljanje gazdovanjem šumama. Zato pošumljavanje novih površina zahteva i nepopularne mere kao što su identifikacija, položaj i struktura imovinsko pravnih odnosa i ulaska u posed.
Uzimajući u obzir sve što je navedeno, neophodno je stalno podizati svest o značaju ovog pitanja i zajednički raditi na rešavanju nasleđenih problema, poručeno je sa današnje sednice Zelene parlamentarne grupe Skupštine AP Vojvodine.