12. 11. 2019.Одржана седница Зелене парламентарне групе

Нови Сад, 12. новембар - Зелена парламентарна група Скупштине АП Војводине одржала је данас своју 10. седницу на којој је разматрала актуелне проблеме пошумљавања и одржавања шумског фонда у АП Војводини, које су представили представници ЈП „Војводинашуме“.

Будући да је реч о дугогодишњем, сложеном и комплексном проблему чије ублажавање захтева свеобухватан приступ, покрајинске посланице и посланици, подржаће активности ЈП„ Војводинашуме“ на пошумљавању и издржавању шумског фонда. Као прву следећу активност у том погледу, покрајинске посланице и посланици учествоваће у акцији овог јавног предузећа под називом: „Засади дрво“, како би својим примером као одговорни људи који се налазе на позицијама доносиоца одлука, подржали ЈП „Војводинашуме“ и друге чиниоце у намери да се одржи и повећа шумски фонд, најавила је Бранислава Јефтић, председница Председништва Зелене парламентарне групе у Скупштини Војводине. 

„Намера нам је да са позиције доносиоца одлука подигнемо свест људи и скренемо пажњу јавности и свих нивоа власти на важност пошумљавања и одржавања шумског фонда, као и на потребу заједничког рада на решавању овог проблема. С тога, апелујемо на све доносиоце одлука, на грађане и заинтересовану јавност и посебно на локалне самоуправе, да се активније укључе у решавање питања повећања и одрживости шумских површина, имајући у виду значај шума и за природу и за човека“, нагласила је Бранислава Јефтић.

Поред чланица и чланова Зелене параментарне групе, седници су присуствовали и Иван Стијеповић, потпредседник Скупштине АП Војводине, Роланд Кокаи, директор ЈП „Војводинашуме“, Марко Маринковић, извршни директор за шумарство, екологију и развој у наведеном јавном предеузећу као и представници еколошких удружења у Војводини.

На седници су представљени подаци о актуелном стању пошумљености Војводине, мере које се предузимају на повећању шумских површина и актуелни проблеми у овој области. Ниво пошумљености би према Европским стандардима требало да износи 0,16 хектара по једном становнику, што је тренутно далеко од актуелног стања. У Републици Србији, пошумљеност је на нивоу од око 30 одсто. Шумске површине у Војводини су на нивоу од седам посто што је према мишљењу стручњака само половина од оптимално потребног нивоа што значи да би тај проценат требало да износи 14 одсто. Да би се овај ниво достигао у наредних двадесет година, у Војводини би требало подићи око 150 хектара нових шума, што би у пракси значило да се годишње посади пет милиона нових садница, речено је на седници.    

Наш посао је да одржимо просту репородукцију постојећих шума и да радимо на проширеној репродукцији. Шумари нису они који угрожавају шуме нити су им претња. То су пољопривреда, грађевинско земљиште, нелегално изграђена насеља, викенд насеља и нерешени имовинско правни односи који су један од најчешћих и највећих проблема у овој области где су честе појаве неусаглашености катастрских података са стањем на терену. Такође, сеча шума има своју улогу и мора се одржавати баланс између зрелих и младих шума, јер када младом шумом заменимо зрелу шуму, бранимо равнотежу угљеника и кисеоника чиме се испуњавају еколошки услови, указали су представници ЈП „Војводинашуме“, у конструктивној дискусији на седници. 

Пошумљавање Војводине зависи и од стања површина, потенцијала станишта, планова газдовања шумама и ограничењима интересних група. Такође и од расадничке производње, од тога ко је носилац пошумљавања и управљање газдовањем шумама. Зато пошумљавање нових површина захтева и непопуларне мере као што су идентификација, положај и структура имовинско правних односа и уласка у посед.

Узимајући у обзир све што је наведено, неопходно је стално подизати свест о значају овог питања и заједнички радити на решавању наслеђених проблема, поручено је са данашње седнице Зелене парламентарне групе Скупштине АП Војводине.