Нови Сад, 25. септембар - Зелена парламентарна група у Скупштини Аутономне покрајине Војводине, на својој 9. седници, разматрала је утицај климатских промена на животну средину. Поред чланица и чланова Зелене парламентарне групе, седници су присуствовали и стручњаци у области заштите животне средине и екологије, који су представили стручну анализу утицаја климатских промена са акцентом на стање у Републици Србији и АП Војводини.
У уводном излагању, председница председништва Зелене парламентарне групе Скупштине АП Војводине Бранислава Јефтић, нагласила је значај теме о којој се говори на седници и указала на потребу сталног и свеобухватног указивања и подизања свести о присутним климатским променама и њиховом негативном утицају на животну средину, посебно на оним нестима где се доносе важне одлуке.
„Сви смо свесни да су се последње климатске промене негативно одразиле на средину у којој живимо и да су страховито утицале на све нас као и да је сваки појединац био у прилици да их осети. Данашњом седницом, желили смо да у сарадњи са стручњацима, са научног аспекта сагледамо утицај климатских промена на животну средину јер је ова тема увек актуелна и захтева посебну пажњу. Теме о којима расправљамо на седницама обухватају све оно што је актуелно у области заштите животне средине и што је од животног значаја за све људе и превазилази све политичке и друге разлике. У том смислу, ја бих упиутила све похвале члановима Зелене парламентарне групе и покрајинским посланицима на интересовању, посвећености и освешћености за проблеме и изазове у области заштите животне средине, како би смо и као посланици пре свега били што боље информисани и како би смо на најбољи могући начин могли да допринесемо иницирању и доношењу добрих одлука у овој области“, казала је Бранислава Јефтић.
Када говоримо о климатским променама видимо да је ситуација изузетно озбиљна о чему најбоље говори податак да је у последњих седамдесет година од када се врше мерења, период од 2015. до 2019. године био најтоплији период на планети земљи. Спољна температура је у сталном порасту током године, а слика глобалног загревања није заобишла ни Републику Србију у којој је текућа календарска година најтоплија година од када су започела званична мерења у Србији. Краткотрајне облине падавине праћење снажним олујним ветровима као и изразите суше, неке су од најизраженијих последица клоиматских промена код нас, речено је на седници.
У стручном тематском делу седнице, Душка Димовић, директорка Светске организације за очување природе за Србију (WWF Serbia), одржала је предавање на тему „Климатске промене и заштита природе“.
Тања Бошњак из Покрајинског завода за заштиту природе, говорила је о улози влажних подручја у ублажавању климатских промена, а Миланка Мишковић, стручњакиња из области заштите животне средине, представила је утицај климтаских промена на раст и развој водене вегетације на каналима.
Након стручних анализа и излагања, у конструктивној дискусији посвећеној утицају климатских промена, између осталог, чланови Зелене парламентарне групе истакли су значај заштите такозваних влажних подручја у Републици и Покрајини. Наглашено је да треба спроводити активности ради заштите и ширења влажних подручја као и то да је потребно издвајати више новчаних средства у циљу ублажавања последица климатских промена на животну средину.