26. 09. 2018.АЕР у Скупштини АПВ: Заседања о економији, регионалном развоју, здрављу, образовању, младима

Нови Сад, 26. септембар – Пленарним заседањима Комитета 1, 2 и 3, највиших стручних радних тела Скупштине европских регија (АЕР), данас је у Скупштини АП Војводине настављено Јесење пленарно заседање АЕР-а, најбројније и најутицајније мреже региона у Европској унији (ЕУ).

Јесење пленарно заседање АЕР-а свечано је јуче отворено у Скупштини АПВ, а овом значајном догађају присуствује више од 150 представника региона из 15 европских земаља. 

На заседању Комитета 1 АЕР-а, који разматра питања из области економије и регионалног развоја, учесницима се у име домаћина обратила потпредседница Скупштине АПВ и потпредседница Комитета 1 Снежана Седлар.

Изражавајући задовољство што је покрајинска Скупштина домаћин овог значајног скупа, потпредседница Седлар је гостима пожелела добродошлицу у АП Војводину и истакла да Покрајина посвећује посебну пажњу међурегионалној сарадњи. 

Она је учеснике скупа упознала са личном картом привреде АП Војводине и изразила очекивање да ће данашње заседање Комитета 1 донети свеже, креативне и нове идеје.

„Као потпредседница Скупштине АПВ и као жена са искуством у сфери привреде, поштујући смернице Комитета 1, желела бих да истакнем да је у АП Војводини, северном делу Републике Србије, на равници, приоритетна област привреде пољопривреда. Укупно обрадиво земљиште чини чак 84 одсто територије АПВ, удео агробизниса у укупној индустријској производњи износи 40 одсто, а 30 одсто укупног извоза из Војводине. Пољопривредни отпад представља значајан извор биомасе и велики је потенцијал за његово коришћење у производњи енергије“, истакла је Седлар, која је учесницима представила и најзначније показатеље у областима металне индустрије и аутомобилског сектора у АПВ.  

„ИТ индустрија и развој софтвера такође има значајно место у привредној структури АПВ и представља главни извор прихода“, нагласила је потпредседница Седлар. Она је додала да АПВ посебну пажњу посвећује међурегионалној и прекограничној сарадњи и истакла важност  и успешност Регионалног пословног форума који је јуче почео у Новом Саду, а организован је на иницијативу Скупштине АПВ и АЕР-а, уз учешће представника више од 100 компанија из 16 земаља.  

На заседању Комитета 1 АЕР-а дискутовало се и о резултатима досадашњег и смерницама за будући рад, као и о стању у областима развоја саобраћаја, заштите животне средине, обновљивих извора енергије.

Пленарну седницу Комитета 3 АЕР-а, у чијем су фокусу култура, образовање и омладинске политике, поздравним говором отворила је Александра Ђанковић, потпредседница Скупштине АПВ и потпредседница овог Комитета. 

Потпредседница Ђанковић изразила је велико задовољство што је покрајинска Скупштина у прилици да буде домаћин пленарном заседању  Комитета 3. Она је учесницима пожелела угодан боравак у Новом Саду, Војводини и Србији и изразила очекивање да ће седница бити успешна. Потпредседница Ђанковић је присутнима представила активности ресорних органа у АП Војводини и пројекте у областима које покрива Комитет 3, као и циљеве и мере из стратешких докумената који се односе на подршку омладинској политици,  развоју, унапређењу и промоцији спорта, како у Покрајини, тако и у свим њеним локалним самоуправама.

На заседању су представљени досадашњи резултати рада Комитета 3, разговарано је о размени државних службеника из региона чланова АЕР-а, у оквиру његовог програма „Центурио“. Разговарало се пројектима, активностима и предстојећим дебатама које ће се бавити потребама и проблемима деце миграната, као једном од важнијих сегмената рада овог комитета у предстојећем периоду. 

На пленарном заседању Комитета АЕР-а за социјалну политику и јавно здравље (Комитет 2), којим је председавао Михаи Рацивоиу, председник овог Комитета, представљена су постигнућа овог тела за претходних шест месеци.

Многобројне учеснике у име Покрајинске владе и и домаћина Скупштине АПВ поздравио је покрајински секретар доц. др Зоран Гојковић, који је учесницима представио основе здравствене политике у АПВ, као и главне смернице здравственог и система јавног здравља. 

Секретар Гојковић истакао је да су изазови јавног  здравља  у  Војводини повезани са  последицама  свеопште економске  кризе, падом  наталитета, миграцијама становништва и растућим неједнакостима. Ефикасно решавање ових проблема, међутим, омогућено је Законом о јавном здрављу, који је донет 2016.године и Стратегијом јавног здравља 2018-2026 са акционим планом.

Као приоритетна област организације и функционисања здравства, завршена је информатизација здравственог система: имплементиран je електронски картон  и електронско повезивање свих сегмената дијагностике и специјалистичко-консултативних услуга у оквиру свих установа примарне здравствене заштите, а од јануара 2018.год омогућена је примена електронског рецепта.

У оквиру Посебних програма јавног здравља, које финансира Влада АПВ, уведен је у свим здравственим установама АПВ јавни електронски сервис за пријављивање заразних болести, као и електронски сервис за евидентирање хроничних незаразних болести, а такође се финансирају активности у склопу пронаталитетне политике.

Током дискусија и презентација, у фокусу рада чланова Комитета 2 биле су иновације у области здравства и социјално предузетништво. Присутни су могли да се упознају са примерима добре праксе попут интегрисаног система неге у Шкотској, као и социјалне инклузије и предузетништва у Италији и Румунији. 

У поподневном делу програма данашњег заседања АЕР-а биће одржано више дебата и радионица. 

АЕР-ова Радна група за енергију и климатске промене дебатоваће на тему „Циљеви одрживог развоја као политички оквир“, а присутнима ће се обратити и Мирослав Тадић, менаџер за управљање климатским променама у оквиру УНДП-а. Такође, о одрживијој урбаној мобилности разговараће чланови АЕР-ове Радне групе за транспорт и мобилност. 

 

Скупштина европских регија (АЕР) основана је пре 33 године, а данас је чини више од 150 региона и организација из тридесетак европских земаља. АП Војводина је од 2002. године активан члан ове организације, која има велику улогу у препознавању региона као незаобилазних актера у процесу доношења одлука и даљој изградњи ЕУ.