Novi Sad, 22. jun - Predsednik Skupštine Autonomne pokrajine Vojvodine Ištvan Pastor, prisustvovao je obeležavanju pete godišnjice postojanja i rada Muzeja žrtava racije i tom prilikom obratio se skupu.
Pored predsednika Skupštine AP Vojvodine Ištvana Pastora, prisustnima su se obratili i pokrajinska sekretarka za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama Dragana Milošević, ambasador Republike Mađarske u Republici Srbiji Atila Pinter, predsednik Skupštine opštine Žabalj Radovan Čolić, kao i predstavnici Srpske pravoslavne crkve, Memorijalnog društva „Racija 1942“, u čijoj organizaciji je održan skup i drugi.
Na obeležavanju godišnjice, predsedniku Pastoru i drugim najzaslužnijim pojedincima i institucijama za pretvaranje nekadašnjeg „Topalovog magacina“ u Muzej žrtava racije, dodeljene su posebne zahvalnice Memorijalnog društva „Racija 1942“.
Obraćajući se prisutnima, predsednik Pastor podsetio je na velike političke gestove istorijskog pomirenja dva naroda, započete pre pet godina od strane predsednika dve države, ocenjujući du su oni zajedno sa petom godišnjicom rada Muzeja žrtava racije u Čurugu, najvažniji koraci u izgradnji politike mira i praštanja.
„Pre pet godina, 26. juna 2013. godine, predsednik Republike Srbije Tomislav Nikolić i predsednik Mađarske Janoš Ader su se poklonili senima žrtava zločina i inicirali proces istorijskog pomirenja. Njihove poruke su bile jasne. Ni jedan narod ne može da nosi stigmu kolektivnog zločina i da nema pomirenja bez preispitivanja politika koje podstiču učešće, podržavanje i tolerisanje zločina.
Dva predsednika su nedvosmisleno istakli i da je počinilac zločina imao vlastito ime i prezime i mogućnost izbora. I posebno, da se 76 godina kasnije, protiv zločinačkih ideologija i beščašća možemo najefikasnije boriti dokumentom, konkretnim slikama i imenima žrtava i pamćenjem. Na komemoraciji kakva se nije desila u istočnoj Evropi u poslednjih 8 decenija predsednik Nikolić i predsednik Ader su potvrdili da naše dve zajednice imaju snage da zamisle novi svet i postave temelje zajedničkog života. Vođeni iskrenim uverenjem da se zajednički život ne može graditi bez stida i nade. Bez reafirmacije izgubljenog osećaja za pravdu. Duboko verujem da je vizija Muzeja žrtava racije rođena iz ovih uverenja. Jer sa Muzejom žrtava racije dobijamo razlog i za stid i za nadu. Uz punu svest da je čovek sposoban za nepojamne zločine, ali i velika dobra. I da uvek, i u vremenima pada u varvarstvo postoje ljudi i da je komšija koji pruži ruku u vremenima zla i beščašća apostol dobra.
Svesni, da ako želimo pravedniji svet, mi moramo postati pravedniji ljudi, da niko, ma kako i ma koliko drugačiji bio, nigde i nikad ne sme nositi traku diskriminacije i poniženja, ni žutu, ni belu, ni nevidljivu. I zato je važno Rešenje Vlade Republike Srbije od 30. oktobra 2014. godine, o ukidanju kolektivne odgovornosti pripadnika mađarske i nemačke nacionalnosti, sa područja Čuruga, Žablja i Mošorina koji su nakon II svetskog rata bili proglašeni ratnim zločincima primenom principa kolektivne odgovornosti.
Velika politička gesta istorijskog pomirenja dva predsednika, Rešenje Vlade, peta godišnjica rada Muzeja žrtava racije su važni i neophodni koraci u izgradnji politike mira i praštanja. Paradoksalno, politika mira i praštanja ne postavlja pitanje kako žaliti žrtve vlastite zajednice i kako prepoznati krivicu druge zajednice, već traži odgovor na mnogo teže moralno pitanje, kako žaliti žrtve druge zajednice istovremeno priznajući krivicu u vlastitoj zajednici. I dalje, kako okajati krivicu, kako zadobiti oproštaj i politički i ljudski. Kako započeti zajednički život iznova koji će počivati na pravednosti i istini. Na toj viziji je izgrađen Muzej žrtava racije i to je vizija snage za pomirenje naše dve zajednice, a snagu daje ljudskost. Komšije Srbi i Mađari koji su građanske i ljudske hrabrosti pokazali ovde, braneći i čuvajući život i imovinu njihovih nesretnih komšija rođenih sa pogrešnim imenom.
Danas, na petu godišnjicu Muzeja žrtava racije sećamo se ljudi koji su ubijeni svirepo i zločinački. Delom iz osvete, delom iz odmazde, a prevenstveno zato što su bili drugačije veroispovesti i nacionalnosti. Bila je to namera koja je prerasla u program. Politika mira i praštanja zahteva sećanje, ne samo sećanje na žrtve nego i stalno podsećanje na ideologiju i zločinački program koji su doveli do zločina. I zato svi zajedno, celo društvo uz posebno naglašenu odgovornost politike moramo ne samo osuditi ideologije krvi i tla, već učiniti sve da jasno predočimo uzroke i posledice takvih ideologija. Glasna osuda je prvi korak. Prestati sa negiranjem odgovornosti je drugi korak. Preuzimanje političke i moralne krivice je treći korak. Upoznavanje sa istorijskim kontekstom je četvrti korak. Priznanje patnji žrtava je peti korak. Moramo priznati patnju žrtava i zato danas u Topalovom magacinu, Muzeju žrtava racije naša je dužnost da ćuteći spustimo glave i odamo počast žrtvama racije. Neka im je večna slava“, poručio je u svom obraćanju predsednik Skupštine AP Vojvodine Ištvan Pastor.
Pokrajinska sekretarka za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama Dragana Milošević, podsetila je u svom obračanju da su muzeji, bez obzira čemu su posvećeni, sami po sebi, mesta nezaborava i da to važi i za Muzej žrtava racije. "Ovaj muzej je otvoren da bi za večnost podsećao na stradanje nevinih ljudi, čije slike nas u njemu okružuju i on svedočeći o jednom strašnom vremenu. To vreme, nikada i nigde više ne bi smelo da se ponovi. Pored toga što je mesto večnog sećanja, čuruški Muzej je, zajedno sa spomenikom mađarskim žrtvama iz 1944. i 1945, koji je u Čurugu takođe podignut pre pet godina, istovremeno i simbol istorijskog srpsko mađarskog pomirenja", rekla je Dragana Milošević.
Muzej žrtava racije u Čurugu nalazi se u zgradi nekadašnjeg Topalovog magacina, u kojem je tokom racije ubijeno više od 500 Čuružana. U junu 2013. godine, Muzej su otvorili prerdsednici dve države.