Нови Сад/Чуруг, 04. јануар - Председник Скупштине Аутономне покрајине Војводине Иштван Пастор присуствовао је данас у Чуругу комеморативном скупу поводом обележавања седамдесетшесте годишњице Чурушке рације и том приликом положио ванац невино страдалим жртвама рације.
Програм обележавања годишњице уприличен је у Музеју жртава рације у Чуругу, где је одржан парастос невиним жртвама Чурушке рације уз пригодан програм, након чега су положени венци и одржани говори званичника и представника Меморијалног друштва „Рација 1942“ из Чуруга, које је организатор скупа. У име Скупштине Аутономне поктрајине Војводине, венац невино страдалим жртвама положио је председник Иштван Пастор, у име Покрајинске владе венац је положио Мирослав Штаткић, покрајински секретар за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама док је у име организатора Меморијалног друштва „Рација 1942“ из Чуруга, венац положио Милан Радмор, председник тог удружења.
.JPG)
Након полагања венаца, председник Скупштине АП Војводине Иштван Пастор обратио се присустнима следећим речима: „Реч - увек на почетку и на крају - стоји реч. И као што нема рата који није почео речима – прегласним и хистеричним да сакрију будуће страхоте – тако нема ни помирења без гласно изговорених речи кајања и жаљења.
Нема помирења без одговора на питање у име ког циља је човек у рату спреман да убије или погине, шта је злочин а шта казна у том времену када „закони ћуте“. Одговоре на ова питања тражимо сваког 04. јануара овде у Топаловом магацину, данас Музеју жртава рације. Јер нема помирења без чинова опроштаја и саосећања и зато је важно, изнова и сваки пут дићи глас против политике злочина и одати почаст жртвама “хладних дана”. И подсетити, да се само из опроштаја и саосећања, рађа човек. И да се драгоцена и неуништива честица људскости може родити само из кајања и жаљења. И из самоће. Јер када се у Топаловом магацину нађете сами, једног обичног тмурног новембарског дана, када као последњи човек стојите усред чурушке масне, преоране земље, окружени тишином, без говора и молитви, сами са својом савешћу и поруком у срцу стојите пред жртвама - без говора и великих речи које растерују страх од тишине.
Стојите сами пред онима који су пре 76 година овим путевима довођени беспомоћни, изнемогли, уплашени и понижени. Само зато што су били другачији. Човек зна, да жртве само можемо молити за опроштај. А одговорна политика зна да нема помирења ако ћутимо о страдалницима а било их је на свим странама – јер ако прећутимо туђе жртве, увредили смо и властите. Ћутање о туђим жртвама не представља пијетет према страдалницима свог народа, већ управо супротно, то је кукавичко скривање властитих злочинаца. Одговорна политика зна да мржња није одговор на почињено зло и нанесену неправду. И да не постоји то време које може да излечи ране. И деценијама касније, патње којима су жртве биле изложене обележиће и животе преживелих, остаће трајна траума за породице жртава и читаве заједнице. Прошлост узнемирује, ствара нелагоду - прошлост не оставља на миру ни жртве ни починиоце.
Зато, пре годину дана, као наставак процеса историјског помирења који су председници Србије и Мађарске започели у јуну 2013., на овом истом месту позвао сам да установимо неку врсту сећања не само на жртве већ и признања за све људе који су покушали да спасу, који су ризиковали своје животе да би спасли своје комшије, који су били праведници међу људима, како 1942, тако и 1944-45. године. Јер само су две грешке на путу до истине: уопште не кренути или не ићи до краја. А Меморијално друштво “Рација 1942” у потрази за истином и помирењем, иде корак по корак, и сигуран сам да ће део проширеног Музеја жртава чурушке рације о знаменитим Чуружанима и о чурушким Мађарима бити посвећен праведницима, онима који су и у мрачна време када су “закони ћутали” били и остали људи.
Од њих, праведника међу људима смо научили да рат није ни велики ни величанствени подухват - ни за победнике, ни за поражене, већ само - дубоки пад у варварство и цивилизацијско посрнуће. И немојмо заборавити: жртве не могу да бирају између заборава и сећања, између нормалног живота и патње. Ми живи, ми бирамо, ми креирамо политике сећања. Ми одлучујемо како ћемо се сећати и како ћемо вредновати историјске догађаје. Пропуштајући да осудимо почињена злодела, ми се понашамо као да злочина није ни било, допуштамо да се злочин може разумети и оправдати. И зато смо увек и на почетку и на крају одговорни за сваку изговорену реч, за сваки чин истине и политике помирења. Јер нема и никада неће бити оправдања за почињене злочине! Нека је вечна слава недужним жртвама хладних дана“, поручио је у свом говору председник Скупштине Аутономне покрајине Војводине Иштван Пастор.
Обележавању 76. годишњице Чурушке рације присуствовали су и представници Града Новог Сада, Скупштине општине Жабаљ, Амбасаде Републике Мађарске у Србији, представници Војске Србије и грађани Чуруга.