Novi Sad, 21. novembar - Svečanom sednicom održanom u Skupštini AP Vojvodine, Evroregija Dunav–Kriš–Moriš–Tisa danas je obeležila dve decenije od osnivanja.
Evroregija DKMT osnovana je 21. novembra 1997. godine u Segedinu. Cilj saradnje je, prema namerama osnivača, bio da se razvije i proširi saradnja između lokalnih samouprava iz pograničnih područja Mađarske, Srbije i Rumunije, na planu privrede, obrazovanja, kulture, nauke i sporta, te da podrži uključenje regiona u procese evropske integracije.
Članice Evroregije DKMT danas su županije Arad, Timiš i Karaš Severin iz Rumunije, Čongrad i Bač Kiškun iz Mađarske i AP Vojvodina iz Srbije.
Sednicu su otvorili predsednik Pokrajinske vlade i predsedavajući Regionalne saradnje DKMT Igor Mirović i predsednik Skupštine Vojvodine Ištvan Pastor.
Predsednik Mirović je naglasio da je dvodecenijsko kontinuirano trajanje Evroregije DKMT, potvrda da je vreme proverilo i potvrdilo opravdanost početne ideje njenih osnivača - povezivanje delova naših zemalja u cilju produbljivanja međusobne saradnje u privredi, kulturi, nauci, sportu i drugim oblastima.
„Evroregion DKMT je u prve dve decenije ispunio svoju misiju, jer smo kroz čitav niz projekata uspeli da se bolje upoznamo, da podstaknemo jedni druge na dodatne vidove saradnje i da kroz čitav niz projekata tu saradnju i utemeljimo“, kazao je Mirović.
On je dodao da opravdanost ideje o prekograničnoj saradnji i povezivanju u okviru Evroregije DKMT upečatljivo potvrđuju preko 30 zajedničkih projekata koji su, u međuvremenu, realizovani. Tu su, kako je Mirović naveo, i projekti koji tek predstoje, kao što je „Železnički put snova“, u okviru kojeg će biti revitalizovana železnička pruga „Segedin – Subotica – Bačalmaš - Baja“, ili „Višebojna saradnja“ koja podrazumeva izgradnju regionalnih turističko-kulturnih centara u Morohalomu i na Paliću.
Predsednik Pokrajinske vlade je dodao da su sve oblasti saradnje koju ostvarujemo u okviru Evroregije DKMT važne, ali da posebnu pažnju treba da posvetimo zajedničkim projektima vezanim za ubrzaniji ekonomski razvoj. On je dodao da pored nastupa prema evropskim fondovima, Evroregija ima kapacitet i znanja da efikasno podstiče i povezivanje naših kompanija i doprinese njihovoj mnogo intenzivnijoj saradnji.
„Ovih 20 godina unazad mogu, u ime AP Vojvodine, da ocenim kao veoma dobrim. U narednih 20 godina ćemo pokušati, i to će biti deo uloge Vojvodine u ovom procesu, da saradnji damo nove oblike i nova značenja, da je učinimo još efikasnijom, još dubljom i još plodotvornijom“, zaključio je Mirović.
Pozdravljajući učesnike ove svečanosti, predsednik Skupštine AP Vojvodine Ištvan Pastor istakao je da je Evroregija DKMT promenila na bolje živote preko 5 miliona ljudi koji žive u ovom području, te da je dvadeset godina postojanja rezultat posvećenosti i odgovornosti svih aktera uključenih u realizaciju zajedničkih projekata.
„Kroz DKMT saradnju naučili smo da budućnost možemo da gradimo samo zajednički i da horizonte moramo podići iznad nivoa graničnih linija. Možemo biti uspešni samo pod uslovom da su nam i komšije uspešne i upravo u tome je ključ saradnje, da gradeći sopstvenu budućnost budemo odgovorni i prema drugima. Svih ovih godina imali smo dovoljno znanja, kapaciteta, političke mudrosti da izgradimo sopstvenu koncepciju razvoja, usaglasimo različite potencijale i napravimo strategiju razvoja samog evroregiona“, istakao je Pastor i podsetio na brojne uspešne projekte koji su zajednički realizovani u prethodne dve godine. On je naglasio da uspešna dvodecenijska regionalna saradnja u okviru DKMT obavezuje na preispitivanje šta se u budućnosti može uraditi bolje i drugačije.
„Nadam se da ćemo u budućim projektima vratiti fokus na izvornu ideju saradnje u trograničju, uz negovanje bilateralne saradnje. Druga sugestija tiče se potrebe da zajednički prođemo kroz Strategiju DKMT koja je usvojena pre 10 godina. Polazeći od činjenice da se i širi evropski i regionalni kontekst menja, mišljenja sam da je nužno redefinisati strateške ciljeve za novu deceniju“, rekao je Pastor.
Predsednik Saveta županije Arad Justin Čonka izrazio je zadovoljstvo što Evroregija DKMT danas obeležava jubilej partnerstva, u okviru kojeg se zajednički radilo na ekonomskom razvoju regiona. On je dodao da je u Rumuniju, od kada je članica Evropske unije, iz evropskih fondova ušlo mnogo novca, te Evroregion DKMT ima mnogo zasluga za to.
Predsednik Saveta županije Timiš Kalin Dobra istakao je da je saradnja u okviru DKMT evroregiona značajna za županiju Timiš. Dobra se zahvalio svima koji su u proteklom periodu učestvovali u realizaciji projekata, i dodao da je zajednički cilj da se nivo saradnje podigne na viši nivo. On je kao značajne projekte istakao rekonstrukciju plovnog puta na Begeju, put Temišvar–Beograd, kao i činjenicu da su Temišvar i Novi Sad evropske prestonice kulture 2021.
Potpredsednica Generalne skupštine Županije Čongrad Ana Mađar naglasila je da su se za dve decenije saradnje promenile mnoge okolnosti, da su Mađarska i Rumunija postale članice EU, a da je Republika Srbija snažno na putu evropskih integracija, u čemu ima punu podršku svojih komšija. Govoreći o uspešnim projektima u okviru DKMT, ona je posebno istakla one vezane za oblast kulture i turizma.
Predsednik Generalne skupštine Županije Bač-Kiškun Laslo Rideg naveo je da, uz impozantan broj kvalitetnih zajedničkih projekata, najvažniji rezultat saradnje u okviru evroregiona DKMT predstavljaju stvorene veze među ljudima, žiteljima ovog područja.
Predstavnik Saveta Županije Karaš-Severin Ilije Jova naglasio je da je uveren da će vreme koje dolazi pokazati koliko je velik i značajan posao urađen tokom dve decenije postojanja DKMT, te da je siguran da će tako biti i u budućnosti.
Na današnjoj sednici bivši predsednici Evroregije DKMT održali su prezentaciju o osnivanju evroregije.
Na sednici su, u znak zahvalnosti za doprinos u razvoju Evroregije DKMT, uručene plakete bivšim i sadašnjim predsednicima DKMT, nacionalnim koordinatorima i državnim službenicima. Plakete i nagrade uručene su i autorima fotografija koje su nagrađene na fotokonkursu „Život u Evroregiji Dunav-Kriš-Moriš-Tisa“. Fotografije su izložene u holu Skupštine Vojvodine.