Нови Сад, 06. јун - У Скупштини Аутономне покрајине Војводине данас је одржана конференција под називом: „Безбедносни изазови 21. века и моћ дијалога“. Скуп су заједнички организовали Факултет за правне и пословне студије др Лазар Вркатић и Центар за политику и евроатлантско партнерство, а под покровитељством Скупштине Аутономне покрајине Војводине.
Конференција је одржана поводом 60 година од представљања Извештаја који су у децембру 1956. године сачинили тадашњи министри спољних послова Норвешке, Италије и Канаде, познатијег као „Извештај три мудра човека“, којим је политички дијалог и процес политичке, економске, културне и научне сарадње између земаља чланица Северноатлантског савеза, уз војну димензију, конципиран као други упоришни стуб тог савеза.
У присуству представника Министарства спољних послова, амбасадора, покрајинских посланика, представника безбедносних организација, студената и заинтересоване јавности, на скупу су анализирана и сагледана важна безбедносна питања, као и процеси, промене и перспективе у актуелној глобалној безбедносној структури између осталог и кроз сагледавање улоге институција Републике Србије и посебно улоге жена у процесима јачања безбедносне архитектуре, консолидације мира и регионалне безбедности. Такође, донети су и одговарајући закључци у циљу заједничке подршке јачању капацитета за постизање и одржавање безбедности као трајног јавног интереса.
Отварајући конференцију, председник Скупштине Аутономне покрајине Војводине Иштван Пастор изразио је задовољство што је покрајинска Скупштина поново домаћин једног значајног скупа на коме се разговара о безбедности, наводећи да је то била пракса и у претходном периоду и наглашавајући значај заједничког рада и доприноса у сагледавању и решавању важних безбедносних питања.
„Уважени представници Владе Републике Србије, ваше екселенције, уважени професори и студенти Факултета за правне и пословне студије др Лазар Вркатић, поштоване чланице женских одборничких мрежа из војвођанских скупштина општина и женске парламентарне мреже Скупштине АП Војводине, уважени посланици у Скупштини АП Војводине, представници медија и цивилних удружења, изражавам своју велику захвалност што сте данас присутни у Скупштини Војводине и што сте узели учешће на конференцији „Безбедносни изазови 21. века и моћ дијалога.
Изазови у погледу безбедности су перманентно присутни и они се с времена на време понављају како се развија и свест о потреби заједничког решавања безбедносног питања, као једног од најважнијег питања. За разлику од 1956. године када је сачињен „Извештај три мудра човека“, ми данас имамо другачије околности и проблеме у погледу безбедности. Из тог разлога је важно да заједнички разговарамо и о питањима глобализације и о климатским променама, о мигрантској кризи, тероризму, о сајбер тероризму и читавом низу других питања која оптерећују наш заједнички живот. Такође, морамо да разговарамо и о регионалним проблемима који на овом нашем регионалном нивоу одржавају очување безбедности.
Веома је важно и што смо на данашњој конференцији у прилици да чујемо како искуства наше земље, тако и искуства Норвешке, Канаде и Грчке. То су три значајне државе које имају потпуно другачија историјска искуства и дручаије позиције и данас у свету. Та искуства нам говоре о томе да тражење и градња партнерских односа немају алтернативу и да сукобљавање не може да буде решавање проблема, него да решавање може бити само у међусобном дијалогу заснованом на градњи међусобног поверења које може дати некакав одговор на сва она питања са којима се ми сусрећемо и као држава и као део шире заједнице.
Оно што мислим да је такође веома битно, а о чему данас овде говоримо јесте да је Република Србија у задњих неколико година постала фактор стабилности на овим просторима, да је повећала свој међународни углед и да се у свим овим безбедносним процесима рачуна на њу и мислим да је важно да том задатку као држава удовољимо, јер је то и гарант да останемо у безбедносним и сигурним околностима.
Уважене даме и господо, због тога смо убеђени да је овде у Скупштини Аутономне покрајине Војводине право место за дискусију и разговоре о важним безбедносним питањима“, рекао је у свом обраћању председник Скупштине АП Војводине Иштван Пастор.
Поред председника Пастора, учесницима скупа обратили су се и проф. др Здравко Скакавац, руководилац студијског програма за Безбедност и криминалистику на Факултету за правне и пословне студије др Лазар Вркатић, Бранимир Филиповић, в.д. помоћника министра за безбедносну политику Министарства спољних послова Републике Србије, затим, Њ.Е. Елиас Елиадис, амбасадор Републике Грчке у Републици Србији, Њ. Е. Арне Санес Бјорнстад, амбасадор Краљевине Норвешке у Републици Србији, Њ.Е. Филип Пинингтон, амбасадор Канаде у Републици Србији и бригадни генерал Чезаре Маринели, шеф НАТО војне канцеларије за везу у периоду од 2006 до 2016. године. Скупу се обратиле и др Биљана Стојковић, координаторка Радне групе Владе за израду НАП-а Републике Србије за примену Резолуције 1325 СБУН –жене, мир и безбедност (2016-2020), као и мр Светлана Бабић, координаторка Женске парламентарне мреже Скупштине АП Војводине.
На крају конференције заједнички су донети следећи закључци:
1. Безбедносни изазови 21. века захтевају, уз уважавање чињенице да су мир и безбедност јавно добро, темељно промишљање узрока и разумевање контекста сукоба, као развијање флексибилних организационицих и стратешких одговара; безбедносни изазови 21.века захтевају повезаност и комуникацију институција и појединица на свим тачкама глобалног света;
2. Нема безбедности без људске и родне безбедности; не може се формулисати одговор на безбедносне изазове 21. века без уважавања и јачања темељних друштвених и политичких вредности: поштовања достојанства човека и грађанина, као и неговања поверења, солидарности, толеранције, дијалога, поштовања темељних људских и мањинских права;
3. Не можемо говорити о људској и глобалној безбедности без неговања политичког партнерства; потребно је анализирати успешне моделе - парадигматични су модели нордијске сарадње и канадска агенда људске безбедности - а уважавајући чињеницу да је међу-парламентарни дијалог стуб политичког поверења, улогу Скупштине АП Војводине као иницијатора будућих дебата и разговора на ове теме, је немогуће преценити;
4. Значајан корак у изградњи мира и безбедности као јавног добра би представљало увођење у наставне програме темâ које промовишу вредност дијалога и политичких преговора, развијање преговарачких стратегија у решавању и отклањању узрока сукоба, промишљање димензија мира и безбедности у ширем глобалном и историјском контексту; у најширем смислу потребно је иницирати увођење студија мира у наставне програме;
5. У складу са тачком 1.5 НАП-а за примену Резолуције 1325 Савета безбедности Уједнињених нација –жене, мир, безбедност у Републици Србији (2017-2020), која предвиђа оснивање надзорног тела за спровођење НАП-а при Скупштини АП Војводине до средине 2017. године, предлажемо да Скупштина АП Војводине донесе одлуку о оснивању надзорног тела за спровођење НАП-а;
6. Предлажемо да Одбор за равноправност полова Скупштине АП Војводине достави Скупштини АП Војводине препоруку Комитета за једнакост и недискриминацију Савета Европе из Резолуције “Заштита жена избеглица од родно заснованог насиља”, од 07. априла 2017, којом се у тачки 6. позивају посланици парламената држава чланица и посматрача да јавно осуде дискриминацију и стигматизацију, родно засновано насиље и сексуално злостављање жена избеглица и тражилаца азила;
7.Неопходно је да се подрже и оснаже локални механизми за родну равноправност како би се остварили циљеви НАП-а 2017-2020; важно је да се систематизују нова радна места али и утврде реални капацитети већ постојећих механизама –да ли заиста могу остварити нове радне задатке предвиђене НАП-ом; указујемо на значај повезивања образовних институција и локалних заједница посебно кроз организовање редовних истраживања, а у циљу евалуације капацитета локалних механизама за родну равноправност и њихових потенцијала у остварењу НАП-ом утврђених циљева;
8.Неопходно је медијски промовисати проблеме родне равноправности са циљем деконструкције родних стереотипа као и подстицања активне улоге медија у промовисању родне равноправности.