Novi Sad, 15. mart 2016. godine – U Skupštini Autonomne pokrajine Vojvodine održana je Međunarodna konferencija pod nazivom „Biomasa - Kako je najbolje iskoristiti?“
Stručni međunarodni skup posvećen korišćenju biomase zajednički su organizovale Skupština AP Vojvodine i Skupština Evropskih regiona, (AER).
Kroz stručna izlaganja, prikaz potencijala i praktičnih primera dobre prakse u našoj zemlji i u partnerskim regijama iz Evrope, organizatori konferenciju su želeli da ukažu na mogućnosti korišćenja biomase u AP Vojvodini i da podstaknu interese lokalnih samouprava, individualnih i velikih poljoprivrednih gazdinstava, udruženja, klastera, privrednika i drugih zainteresovanih strana da značajnije koriste biomasu kao obnovljiv i čist energent. Za vreme trajanja konferencije, u skupštinskom holu održan je i mini sajam energetike na kome su se predstavili domaći i strani preduzetnici u ovoj oblasti.
Ideju za održavanjem ovakve vrste stručnog događaja u Autonomnoj pokrajini Vojvodini koja prema svim pokazateljima raspolaže značajnim ali nedovoljno iskorišćenim potencijalima u biomasi, pokrenuo je potpredsednik vojvođanskog parlamenta Milivoj Vrebalov. Na kraju skupa, učesnici i učesnice Međunarodne konferencije o biomasi doneli su odgovarajuće zaključke koje su uputili javnosti i nadležnim državnim organima. U ime domaćina, učesnice i učesnike Međunarodne konferencije o biomasi najpre je pozdravio potpredsednik Skupštine Autonomne pokrajine Vojvodine Milivoj Vrebalov.
„Dame i gospodo, drage gošće i gosti, uvaženi predstavnici Pokrajinske vlade i pokrajinskih institucija, kolege predstavnici Skupštine evropskih regija, čast mi je da vas pozdravim u ime Skupštine Autonomne pokrajine Vojvodine i zahvalim na spremnosti da učestvujete u radu konferencije „Biomasa, kako je najbolje iskoristiti?“.
Današnja konferencija predstavlja rezime naših zajedničkih aktivnosti i napora koje je većina prisutnih ulagala u prethodnih nekoliko godina, a kako bismo inicirali što je moguće veći broj projekata, koji su za cilj imali promociju značaja korišćenja različitih oblika obnovljivih izvora energije.
Dozvolite mi da budem ličan, jer mogućnost da budem uključen u rad komiteta Skupštine evropskih regija koji su se bavili temom korišćenja obnovljivih izvora energije i mogućnost da evropska iskustva koristimo u Vojvodini i u Srbiji, doživljavam kao jedan od najvećih profesionalnih izazova i uspeha, koje sam zajedno sa svojim saradnicima, kao potpredsednik Skupštine AP Vojvodine ostvario u ovom skupštinskom sazivu“, rekao je Milivoj Vrebalov.
„Dame i gospodo, verujem da svi znamo da se najveći deo obnovljive energije dobija korišćenjem biomase, odnosno drveta i biljnog materijala, i to su najstariji izvori energije za koje čovečanstvo zna. Ali paradoksalno, realnost je i da čovečanstvo već vekovima smanjuje korišćenje obnovljivih izvora energije. U 19. veku svet je dobijao 94 odsto energije od obnovljivih izvora, a od tada taj nivo konstantno opada.
To je razumljivo, jer su tokom 19. i 20. veka tehnološke inovacije donele brojne promene u oblasti korišćenja energije, i značaj obnovljivih izvora energije je potisnut u drugi plan.
Sa druge strane, mi se ugledamo na dobre evropske primere korišćenja biomase i ponekad zaboravljamo očiglednu činjenicu, a to je do juče u vojvođanskim selima, u seljačkim pećima smo ložili slamu, kukuruzovinu i oklaske. Dakle, ključno pitanje je kako povezati tradiciju i nove tehnologije.
Moje je pitanje uvaženi gosti Skupštine Autonomne pokrajine Vojvodine, kako dovesti u logičku vezu pod jedan, činjenice da je biomasa najstariji obnovljivi izvor i da u Vojvodini postoji vekovna tradicija korišćenja drvnog i biljnog materijala kao izvora energije, i pod dva paradoks, da se iz veka u vek smanjuje korišćenje tog izvora energije te da se, kroz projekte unapređenja energetske efikasnosti i uvođenja obnovljivih izvora energije, mi u stvari vraćamo tradiciji“, upitao je prisutne poptredsednik Vrebalov.
„U ovom naizgled paradoksalnom logičnom nizu nedostaje važna sastavnica. Ona daje odgovor na pitanje zašto neka društva napreduju, a druga ne?
Svesni ekonomskih pokazatelja razvijenosti našeg društva, prinuđeni smo da se zapitamo i zašto smo siromašni?
Jer, mi smo društvo velikog potencijala i resursa. Ali imamo otvoreno pitanje kako da prevedemo resurse i potencijale u ekonomski razvijeno društvo, društvo bogatih ljudi?
Srbija bi proizvodnjom energije iz biomase mogla da zameni oko 2,5 miliona tona nafte i time uštedi preko 60 miliona evra godišnje. Oko 70 odsto ukupnog potencijala svih obnovljivih izvora energije u Srbiji otpada na biomasu. Najveći potencijali se nalaze u Vojvodini oko 9 miliona tona, a mi koristimo svega sedam posto od toga. Zamislite kada bismo se barem na selu vratili grejanju na biomasu. Evo vam podatak, jedna bala sena zamenjuje 3,5 kilograma nafte. Nama svake godine rastu energenti na njivama, a mi uvozimo skupi gas i naftu“, konstatovao je Milivoj Vrebalov i upitao:
„Kako od bale sena stići do naučnih instituta koji će predstavljati most između istraživanja i primene tehnoloških inovacija u svim oblastima života i rada, kako od bale sena doći do naučnih instituta u kojima će raditi dobro plaćeni istraživači?
Zašto ne koristimo resurse, materijalne i ljudske? Da li smo siromašni zato što nam nedostaju ekonomske šanse ili zbog navika, mentaliteta, naučenih obrazaca odnosa prema radu i obavezama?
Jer, pored tradicije korišćenja biomase u domaćinstvima postoji i industrijska tradicija. Intenzivno korišćenje biomase u Vojvodina počelo je 1981. godine. Sredinom osamdesetih projektovana su i izgrađena prva domaća rešenja termičkih postrojenja za sagorevanje slame, oklaska kukuruza, ljuske suncokreta i otpadaka od zrna žitarica.
U Vojvodini je oko 40 ustanova koje kao osnovni energent koriste agropelet ili sirovu biomasu za toplotnu energiju. Sve ovo prati i početak izgradnje javnih skladišta biomase, gde bi trebalo da se smesti četiri miliona tona sirovina. Takođe, imamo firmu koja se već 40 godina bavi izradom kotlova na agro biomasu i svoje proizvode prodaju u Evropskoj uniji.
Očito je da korišćenjem savremenih tehnologija možemo ponovo da se vratimo na biomasu, a da posao bude automatizovan i čist, kao kod korišćenja gasa. Zašto ne bismo podstakli takve firme i njima slične preduzetnike da pronalaze najbolja rešenja za naša domaćinstva?
Primer vredan pažnje je i podatak da je Pokrajinska vlada 2012. godine pomogla da termoelektrana-toplana u Sremskoj Mitrovici pređe sa skupog uvoznog gasa na domaću biomasu sa vojvođanskih polja. Ušteda koju su ostvarili u razlici između cene gasa i biomase (u njihovom slučaju suncokretove ljuske) je oko 250.000 evra godišnje“, kazao je potpredsednik vojvođanske Skupštine Milivoj Vrebalov.
„Poštovani učesnici konferencije, mi smo društvo zarobljenih resursa. A znanje je ključni resurs od koga zavisi razvoj ekonomski, politički, socijalni, kulturni razvoj naše zajednice. Društva koja ne pruže podršku obrazovanim ljudima i zanemaruju važnost celoživotnog učenja, osuđene su na dno rang liste razvijenosti.
U svim svetski relevantnim katalozima najvažnijih naučnih otkrića pominje se tačno 369 otkrića koja su promenila svet u kojem živimo. Interesantno je da se najveći broj, 38% tih otkrića, desio između 16. i 18. veka. Uloga slobode mišljenja je bila jedna od ključnih preduslova naučne slobode. I posebno važno, uz slobodu mišljenja, spremnost države da pomogne i zaštiti inovatore.
Želimo da sa ove konferencije pošaljemo poruku da je znanje ključni resurs od koga zavisi razvoj našeg društva.
Nadam se da će u Zaključcima konfrencije, koji će biti prosleđeni nadležnim ministarstvima, pokrajinskim institucijama i javnosti, važno mesto zauzeti upravo zaključak da je pretpostavka uspešnog korišćenja obnovljivih izvora energije ulaganje u naučna istraživanja u ovoj oblasti.
Jer napreduju samo ona društva koje počivaju na znanju, međusobnoj solidarnosti i poštovanju radne etike i odgovornosti“, poručio je u svom govoru na Međunarodnoj konferenciji o biomasi u Skupštini AP Vojvodine, Milivoj Vrebalov.
U ime Pokrajinske vlade i resornog pokrajinskog sekretarijata za energetiku i mineralne sirovine, skup je pozdravio mr Nenad Stanković, pokrajinski sekretar za energetiku i mineralne sirovine.
Stanković se založio za veće korišćenje domaćih obnovljivih izvora energije i za značajniju primenu mera energetske efikasnosti. On je rekao da Vojvodina ima značajne potencijale biomase, ali je i naglasio da se ne sme koristiti više biomase nego što se može proizvesti.
„Kao značajne novine, novim Zakonom o energetici je po prvi put predviđena mogućnost utiskivanja biogasa, (gasa proizvedenog iz biomase), u transportni ili distributivni sistem prirodnog gasa. Prednosti biomase su stvaranje novih radnih mesta putem stvaranja takozvanih energetskih lanaca i to jeste samoodrživ vid energije, ali je za njenu značajniju primenu neophodna saradnja sa naučnim institutima, institucijama i Univerzitetom“, rekao je Stanković i dodao da je Pokrajinska vlada, preko resornog pokrajinskog sekretarijata za energetiku i mineralne sirovine u značajnoj meri podsticala, kao da i dalje podstiče razvoj i korišćenje obnovljivih izvora energije.
„U tom smislu, Pokrajinski sekretarijat za energetiku i mineralne sirovine je u periodu od 2007. do 2015. godine finansirao izradu deset Studija o biomasi, potencijalima i mogućnostima njenog korišćenja. Studije izvodljivosti radili su Tehnološki, Poljoprivredni i Fakultet tehničkih nauka u Novom Sadu i one su dostupne svim zainteresovanim licima i postavljene na internet stranici Pokrajinskog sekretarijata za energetiku i mineralne sirovine“, kazao je Nenad Stanković. U istom periodu, putem raspisanih konkursa za dodelu bespovratnih podsticajnih sredstava za korišćenje biomase, koje je objavio Pokrajinski sekretarijat za energetiku i mineralne sirovine, odobreno je i podržano čak 57 projekata, u iznosu od ukupno 376.966.731,66 dinara, uključujući i direktnu dodelu sredstava za finansiranje realizacije projekta izgradnje javnog namenskog skladišta za biomasu na teritoriji Opštine Apatin.
„Takođe, Sekretarijat je i u 2016. godini raspisao dva javna konkursa za korišćenje biomase na teritoriji Pokrajine. Prvi je Javni konkurs za dodelu bespovratnih podsticajnih sredstava za sufinansiranje realizacije projekata korišćenja biomase za proizvodnju toplotne energije u javnim ustanovama. Pravo učešća imaju javne ustanove sa sedištem na teritoriji AP Vojvodine, čiji je osnivač Republika Srbija, AP Vojvodina ili jedinica lokalne samouprave, sa teritorije AP Vojvodine. Za ove namene opredeljeno je 27.000.000,00 dinara, a maksimalni iznos sredstava koji se dodeljuje po jednom projektu je do 10.000.000,00 dinara“, pojasnio je Stanković.
„Drugi je Javni konkurs za dodelu bespovratnih podsticajnih sredstava za sufinansiranje realizacije projekata energetski održivih farmi. Pravo učešća imaju fizička lica, nosioci registrovanih poljoprivrednih gazdinstava sa teritorije Autonomne pokrajine Vojvodine i registrovane farme za uzgoj životinja. Ukupan iznos za raspodelu je 45.000.000,00 dinara, a maksimalan iznos sredstava po jednom projektu je do 5.000.000,00 dinara“, rekao je u svom obraćanju na današnjoj Međunarodnoj konferenciji o biomasi, mr Nenad Stanković, pokrajinski sekretar za energetiku i mineralne sirovine.
Nakon uvodnih izlaganja, Međunarodnu konferenciju o biomasi zvanično je otvorila Sonja Stin, predsednica Komiteta 3, radnog tela Skupštine evropskih regiona (AER), koje se između ostalog bavi i pitanjima energetike i održivog razvoja.
Ona je podsetila prisutne da je AER najveća mreža evropskih regiona sa oko 200 regija članica i da AP Vojvodina spada u jednu od najaktivnijih i najefikasnijih članica te organizacije.
Sonja Stin je kazala da Evropa najstoji da održi energetsko jedinstvo i stabilnost i da joj u tome neophodna veća energetska efikasnost. U tom smislu, regioni imaju poseban značaj i posebnu ulogu, a AER svojim aktivnostima nastoji da pomogne regionalnim vlastima da bolje razumeju i sprovode regionalne energetske politike. U tom smilu, AER završava Izveštaj o energetskoj politici koji će uputiti Evropskoj komisiji, kazala je između ostalog Sonja Stin.
U nastavku konferencije usledila su stručna predavanja, referati i diskusije. Prof. dr Dušan Gvozdenac sa Fakulteta tehničkih nauka govorio je o korišćenju prirodnih resursa i održivom razvoju.
Prof. dr Todor Janić sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu imao je izlaganje o upotrebi žetvenih ostataka za proizvodnju toplotne energije.
Prisutnima su se predstavili i Eise Spijker iz organizacije JIN klima i održivost iz Grningena u Holandiji, Ernest Kovač iz Evropskog udruženja za biogas u Briselu, zatim, Fahrudin Kulić iz USAID EIA Projekta koji je predstavio
energetske potencijale biomase i proizvodnju električne energije iz biomase u Sarajevu i u Bosni i Hercegovini.
Goran Vasić direktor Garancijskog fonda govorio je o promociji proizvoda za
podsticaj proizvodnje biomase, Jovan Vujičić iz Privredne komore Vojvodine o sistemskom upravljanju resursima. Pozitivna iskustva iz Vojvodine predstavile su firme „Terming“ iz Kule i „Miva-Ekopelet“ iz Inđije, dok je prof. dr Vladimir Crnojević prisutnima predstavio „Biosens“ institut u Novom Sadu.
Učesnici i učesnice Međunarodne konferencije o biomasi u Skupštini AP Vojvodine složili su se da se energetski sektor u svetu, Evropskoj uniji, pa tako i u Srbiji suočava sa izazovima održivog razvoja. Nesporna je činjenica da je pristup energiji po prihvatljivim cenama ključan preduslov privrednog i društvenog razvoja i da energetske transformacije značajno ugrožavaju životnu sredinu. Da bi se negativan uticaj na životnu sredinu sveo na minimum tokom proizvodnje energije, ali i njene potrošnje, neophodno je da se energetski sistemi razvijaju na održiv način koji će omogućiti, pre svega, sigurno snabdevanje energijom.
Konstatovano je da Skupština Vojvodine aktivno učestvuje u radu Skupštine evropskih regija i da je ova konferencija jedna u nizu posvećenih energetskim problemima, koja je održana u Novom Sadu. Saopšteni referati i posebno predlozi i komentari učesnika konferencije oblikovali su sadržaje i pravce neophodnog delovanja u oblasti energetike sa ciljem značajnijeg iskorišćenja obnovljivih izvora energije i povećanja energetske efikasnosti.
Polazeći od navedenog učesnici i učesnice konferencije doneli su sledeće Zaključke koje su uputili javnosti i posebno nadležnim državnim organima sa nadom da će pomoći u formulisanju i sprovođenju energetske politike.
1. Biomasa predstavlja prirodni resurs od velike važnosti za Vojvodinu, a samim tim i za Srbiju. Po svom značaju i teritorijalnom potencijalu svrstava se u najznačajnije izvore obnovljive energije u Srbiji, a po jednostavnosti tehnologije za korišćenje, preradu i primenu spada među najčistije energije. Biomasa ima veoma širok spektar primene (kao energent, kao hrana, kao građevinski materijal, kao industrijska sirovina i svakako veoma značajan kao čuvar klimatskih uslova), a njeno korišćenje uvek treba da se posmatra i s aspekta održivosti – uklučujući ekonomsku, ekološku i socijalnu dimenziju. Biomasa je pojedinačno najveći potencijal obnovljivih izvora energije u Vojvodini.
2. U poređenju sa drugim evropskim regionima ocenjeno je da je primena biomase, ali i drugih obnovljivih izvora energije, u Vojvodini na vrlo niskom nivou. Osnovni uzrok tome je neadekvatnost i sporost institucionalnog organizovanja i primene državnih instrumenata, radi ostvarivanja sopstvenih strategija i politika. Bez potrebne i dovoljne, dobro usmerene finansijske pomoći, ne može se očekivati značajan porast učešća biomase i drugih obnovljivih izvora energije u energetskom miksu Vojvodine.
3. Od lokalnih samouprava očekuje se da u saradnji sa pokrajinskom vladom aktivno pomogne u informisanju i motivisanju svojih građana, preduzeća i drugih subjekata na lokalnom nivou radi veće primene obnovljivih izvora energije, povećanja energetske efikasnosti, ali i razvoja lokalne privredne aktivnosti, uključivanjem sopstvenog potencijala u proizvodnju delova opreme koja bi mogla da se plasira u celom regionu.
4. Treba da se radi na promociji lokalne proizvodnje energije i ohrabrivanju građana davanjem finansijske podrške za implementaciju njihovih projekata i incijativa za korišćenje obnovljivih izvora energije, lokalne proizvodnje energije iz obnovljvih izvora energije i kogeneracije za isporuku lokalnim distributivnim mrežama.
5. Treba ubrzati saradnju sa drugim zemljama kroz Skupštinu evropskih regija sa posebnim ciljem preuzimanja praktičnih iskustava već realizovanih projekata, analize njihovih institucionalnih organizacija i načina motivisanja i organizovanja lokalnih malih i srednjih preduzeća, radi uključivanja u proizvodnju i servisiranje opreme za korišćenje obnovljivih izvora energije u širem okruženju.