почетна

09. 12. 2013.Женска парламентарна мрежа на трибини у Зрењанину под мотом: „Оно што нико не воли треба променити“

Članice Ženske parlamentarne mreže i partneriНови Сад/ Зрењанин, 9. децембар 2013. gодине – Последња у низу tрибина: “Заједно против насиља над женама”, посвећених јачању капацитета у превенцији, борби и спречавању породичног насиља које је у оквиру обележавања Међународне кампање „16 дана активизма против насиља над женама, организовала Женска парламентарна мрежа Скупштине АП Војводине, одржана је данас у Зрењанину. Трибина је организована уз подршку и учешће покрајинских посланица и посланика, представника покрајинских механизама за заштиту од породичног насиља, локалне самоуправе, организација и невладиног сектора, који на подручју града Зрењанина активно учествују у борби против насиља у породици и родне дискриминације. Учесницима су представљени сви покрајински механизми за заштиту од насиља над женама и њихова улога у циљу упознавања и приближавања јавности, а представљени су и резултати рада локалних организација у овој области све у циљу обједињавања, јачања капацитета и заједничког рада на спречавању ове врсте насиља. У АП Војводини, Међународну кампању је у сарадњи са партнерским институцијама и организацијама отпочела и спроводила Женска парламентарна мрежа у којој су чланице покрајинске посланице из различитих политичких партија и свих посланичких група у Скупштини АП Војводине. Мрежу је учесницима скупа представила покрајинска поланица, председница скупштинског Одбора за равноправност полова и координаторка Женске мреже у Скупштини АПВ, Стојанка Лекић. „Наша мрежа формирана је 1. октобра ове године и прва актвност била нам је упараво ова кампања. Obraćanje Stonajke LekićЦиљ нам је да побољшамо стање у овој области, уедињимо све расположиве капацитете, видимо шта се догађа у Војводине по питању спречавања насиља над женама и шта је то што ми као политичарке и друштвено одговорне особе, можемо да урадимо да садашње стање поправимо. Да ли је проблем у поступању или у протоколима и законима. Ако је реч о лошим законима, као политичарке и политичари утицаћемо да се они мењају“, рекла је Стојанка Лекић и позвала све заинтересоване да се активно укључе у решавање проблема насиља над женама, као озбиљног друштвеног проблема. Покрајинска поланица и заменица координаторке Женске мреже, Селеши Ђенђи указала је на чињеницу да је насиље у породици најраспрострањенији облик кршења људских права, који се мора мултисекторским приступом, заједничким радом и сарадњом спречавати. Сарадња зрењанинских институција приликом решавања проблема насиља је на високом нивоу, што је за сваку похвалу јер је то најефикаснији начин за заштиту жртава насиља у породици,речено је на данашњој трибини. Заменица Покрајинске омбудсманке за равноправност полова Даница Тодоров рекла је да је сама заштита комплексна ствар и да се понекада деси да институције „закажу“, упркос јасно утврђеним протоколима у поступању код породичног насиља, те жртве на крају опет дођу у позицију да се враћају насилницима и да зависе од њих. Није довољно само пријавити насиље. Жене које желе да изађу из насиља, морају да издрже читав поступак који захтева јавно изношење проблема и сведочење против насилника, што је тешко и зато ми радимо на повезивању различитих органа у том ланцу, казала је Даница Тодоров. Насиље у породици проблем је на који друштво мора одлучније да реагује. Породица, Danica Todorov i Đenđi Selešiкоја треба да пружи заштиту и уточише, многима представља место патње, угњетавања и омаловажавања, а често је жртвама угрожено здравље или им је живот доведен у питање. Број насиља над децом и женама је у порасту и зато је битна мултисекторска сарадња коју зрењанински Основни суд остварује са Полицијском управом, Центром за социјални рад и Ургентним центром. Велики проблем је откривање насиља јер се оно често прикрива и људи када примете насилничко понашање, често ни не реагују, навела је у свом обраћању судија зрењанинског Основног суда Загорка Живанкић. Начелник одељења Полицијске управе Зрењанин, Зоран Јарић изнео је податак да је ове године на подручју тог града одржано низ превентивних едукација на којима су дате смернице како треба поступати у случајевима насиља у породици. Невладине организације такође су дале значајан допринос у решавању овог проблема на територији Зрењанина и околине. Радослава Аралица из Зрењанинског едукативног центра, рекла је да је према њиховим подацима, у последње три године повећан број жена које су преминуле од последица насиља, са 20 на чак 41. Према статистичким подацима свака трећа жена у Србији изложена је неком облику насиља и о томе треба водити рачуна, стално, континуирано и без престанка. У том смислу, Зрењанински едукативни центар активно се укључио у подршку Сос телефонској мрежи, која је доступна 10 сати дневно, а путем које женама пружамо емотивну подршку и савете у вези са заштитом и пружањем сигурности, Učesnice i učesnici tribine u Zrenjaninuрекла је Радослава Аралица. У свом излагању, руководилац зрењанинске Сигурне куће Теодора Лазић, казала је да је од када је отворена Женска сигурна кућа у Зрењанину, 2009. године, збринуто 309 особа, од којих је 169 деце. Када прихватимо жртве, помажемо им у изласку из круга насиља, обезбеђујемо им заштиту, подршку у решавању правних питања и заједно радимо на плану опоравка. У сарадњи са домовима здравља пружамо им здравствену заштиту без обзира да ли имају здравствену документацију. Жене које заједно живе у кући, једна на другу терапеутски утичу и делују кроз размену искустава, а збринута деца се укључују у систем образовања у најближе школе са којима имамо добру сарадњу, додала је Теодора Лазић. Кампања „16 Дана активизма против насиља над женама започета је 1991. Године у свету и од тада је обележава преко 1700 организација у више од 100 држава света. Кампања је као и претходних година почела 25. новембра, а у Војводини првом великом конференцијом под називом: “Заједно против насиља над женама”, која је одржана у Скупштини АП Војводине у организацији Женске парламентарне мреже покрајинског парламента и уз учешће свих релевантних чиниоца у овој области. Кампања се завршава 10. децембра на Међународни дан људских права, како би се симболично повезао проблем насиља над женама са питањем људских права.