Нови Сад, 01. октобар – У Скупштини АП Војводине данас је одржана отворена седница на тему „Дунавска статегија – нова улога региона“, уз присуство многобројних гостију из иностранства, представника Универзитета, локалних самоуправа и релевантних институција.
Отварајући седницу председник Скупштине АП Војводине Иштван Пастор обратио се посланицима и гостима, и истакао да као основни задатак Дунавске стратегије види обезбеђивање права на достојанствен живот и рад за што већи број грађана који живе у Подунављу и додао да капитал ове стратегије чине управо људи и поверење које се гради између њих.
„У пољу парламентарне сарадње, разумем Дунавску стратегије као могућност – трансформисања заједничких проблема и изазова, у заједничке стратегије. Као могућност да управо парламентарна сарадња понуди нови концепт солидарне сарадње. И нови подунавски идентитет. Тај нови подунавски идентитет нужно обухвата и димензије политичког, безбедносног, културног, мировног идентитета“, истакао је Пастор.
Он је додао да посебну пажњу бих треба посветити бољој координацији и ефикаснијој сарадњи институција, јер регион Подунавља треба заједничке одговоре на нове глобалне изазове.
„Многи проблеми који се јављају у Дунавском региону не познају појам границе: природне катастрофе, поплаве, загађење река, заштита животне средине али и решавање проблема интермодалног саобраћаја, инфраструктуре – све то захтева заједнички наступ институција и свих грађана који живе на овим просторима“, поручио је председник војвођанског парламента.
Поздрављајући присутне, председник Владе АП Војводине др Бојан Пајтић истакао је да активна улога АП Војводине у сарадњи с другим подунавским регионима представља јасну подршку евроинтеграцијским процесима на нивоу целе Србије.
„Очекујем да током данашње расправе чујемо нове идеје и предлоге у погледу сарадње подунавских региона и градова на конкретним пројектима. Присуство бројних координатора уверава ме да ћемо имати прилику да расправљамо о врло важним областима, као што су: пловни путеви, железнички, друмски и ваздушни саобраћај; конкурентност предузетништва и развој кластера, као и јачање институционалних капацитета и међурегионалне сарадње. Стратегија Европске уније за Дунавски регион нуди јединствену прилику да се промовише прекогренична сарадња и убрза одрживи економски и културни развој централне и источне Европе“, истакао је председник Пајтић.
Он је рекао и да је у Војводини свима јасно колики је значај региона, развој региона и коликоњихова међусобна сарадња благотворно делују на развој целе државе, као и сарадње са суседима.
Обраћајући се присутнима, представница Канцеларије за Европске интеграције Владе Републике Србије која обавља општу координацију имплементације програма Дунавске стратегије у нашој земљи Сања Кнежевић Митровић, рекла је да је свеобухватна стратегија ЕУ за Дунавски регион базирана на четири стуба приоритета усмерених на успостављање система безбедне пловидбе и развоја транспорта и пратеће инфраструктуре, заштиту животне средине, одрживо коришћење природног богатства, економски развој и јачање регионалне сарадње и партнерства у региону Подунавља. Она је нагласила да Србија пружа важан допринос реализацији тог интерног документа ЕУ и подсетила да је у том циљу 24. септембра 2009. године, основана Радна група коју чине представници 10 министарстава, Владе Војводине и Канцеларије за европске интеграције.
Петер Лангер, генерални координатор Савета дунавских градова и региона указао је на посебан значај регионалних парламената у процесу спровођења Дунавске страегије и додао да Дунав представља стуб који повезује централну и југоисточну Европу, те истакао да Нови Сад и Војводина који се налазе у средини, спајају та два дела Европе и представљају огроман потенцијал за развој демократског, социјалног, економског и регионалног значаја за све грађане који живе у подунавском региону, који броји близу 115 милиона људи. Он је у свом обраћању рекао да позитивне иницијативе, укључивање што већег броја грађана, посебно младих људи, подизање сопствених капацитета и политичка подршка су од кључног значаја у том процесу, будући да у њему није предвиђено оснивање нових фондова, институција и доношење нових прописа којима би се подстакла додатна подршка.
Гунтер Циш, први градоначелник Улма је истакао да су град Нови Сад и покрајина Војводина добри партнери за сарадњу у оквиру Дунавске стратегије. Циш је у средиште Дунавске стратегије поставио повезивање људи и указао на потребу и значај развијања “јединственог бренда” у оквиру земаља подунавског региона како би свако ко пролази тим регионом могао брзо и једноставно да добије све потребне информације о томе шта му је на располагању на одређеној локацији. Он је у свом излагању говорио о потреби сталног развоја и професионализације локалних и регионалних управа и о добрим примерима праксе у оквиру реализације Дунавске стратегије, наглашавајући да су управо ти добри примери праксе омогућили појединим деловима Немачке као и читавој нацији да се одупре изазовима глобалне економске кризе.
О мобилности, железничком, путном и ваздушном саобраћају говорио је координатор за Приоритет 1 Дунавске стратегије Миодраг Поледица, о развоју самосвесног друштва, истраживању и образовању координатор Приоритета 7 др Мирослав Весковић, о подршци конкурентности и предузетништву координатор Приоритета 8 др Ханс Хердличка, док је о развоју капацитета институција и њиховој сарадњи говорио координатор Приоритета 10 др Курт Пухингер.
.