Међурегионална сарадња

Међурегионална сарадња Скупштине АП Војводине остварује се реализацијом активности из области међурегионалних односа, које подразумевају послове учешћа делегација Скупштине АП Војводине у раду међународних и регионалних организација и институција, успостављање и одржавање партнерских односа и посета представничким телима других држава и региона. Активности Скупштине АП Војводине из области међурегионалне сарадње спроводе се с циљем унапређивања сарадње и бржег развоја културног и економског партнерства међу регионима.

Надлежности Скупштине АП Војводине из области међурегионалне сарадње утврђене су Статутом Аутономне покрајине Војводине, Покрајинском скупштинском одлуком о Скупштини Аутономне покрајине Војводине и Пословником о раду Скупштине Аутономне покрајине Војводине.

САВЕТ ПОДУНАВСКИХ ГРАДОВА И РЕГИЈАСАВЕТ ПОДУНАВСКИХ ГРАДОВА И РЕГИЈА

Аутономна покрајина Војводина члан је Савета подунавских градова и регија (CoDRC), који је основан 11. јуна 2009. године у Будимпешти и који даје организациони и политички оквир за општинску и регионалну сарадњу дуж реке Дунав. У акционом плану Стратегије Европске уније за Дунавски регион (ЕУСДР), CoDRC дефинисан је као стратешки партнер Европске комисије у „јачању Дунавског региона: неопходност јачања институционалних капацитета и сарадње”. Савет чине представници подунавских градова и регија из Немачке, Аустрије, Мађарске, Хрватске, Србије, Румуније и Бугарске.

Потпредседник Савета подунавских градова и регија:

Иштван Пастор, председник Скупштине АП Војводине

СКУПШТИНА ЕВРОПСКИХ  РЕГИЈА-АЕР  СКУПШТИНА ЕВРОПСКИХ  РЕГИЈА-АЕР

Аутономна покрајина Војводина је чланица Скупштине европских региона (AER – Assembly of European Regions) од 2002. године. Скупштина европских региона представља глас више од 150 региона ширег географског подручја Европе, промовишући интересе региона јачањем регионалне сарадње и промовисањем размене искустава и развоја регионалних политика. Циљ АЕР-а јесте да подржи и унапреди креирање регионалних политика применом принципа супсидијарности и комплементарности између локалног, регионалног, националног и Европског нивоа власти путем међурегионалне сарадње, заступања интереса региона пред европским и међународним институцијама и уз блиску сарадњу с Конгресом локалних и регионалних власти и Комитетом региона.

Тела АЕР-а укључују:

  • Генерална скупштина и Извршни одбор;

Дамир Зобеница, потпредседник АЕР-а за интеррегионалну дипломатију (члан Извршног одбора), потпредседник Скупштине АП Војводине;

  • Биро – политичко тело АЕР-а;

чланови:

Иштван Пастор, председник Скупштине АП Војводине;

Дамир Зобеница, потпредседник Скупштине АП Војводине;

  • Тематски комитети за размену и ширење најбољих пракса и спровођење програма и пројеката.

Потпредседница Комитета 3:

Александра Ђанковић, потпредседница Скупштине АП Војводине

КОНГРЕС ЛОКАЛНИХ И РЕГИОНАЛНИХ ВЛАСТИ

Конгрес локалних и регионалних власти Савета Европе представља више од 200 000 локалних и регионалних власти из 47 европских земаља.
Главни циљ политичког и практичног деловања Конгреса јесте промоција демократије на локалном и регионалном нивоу у Европи и надгледање примене Европске повеље о локалној самоуправи у државама чланицама Савета Европе.

Скупштина АП Војводине утврђује предлог за једног члана и једног заменика члана делегације Републике Србије за Веће региона у Конгресу локалних и регионалних власти Савета Европе. Предлог члана и заменика члана за Веће региона утврђује се из реда посланика, као лица која су грађани непосредно изабрали, с тим што један кандидат буде из реда владајуће већине, а други кандидат из опозиције, у складу с критеријумима Савета Европе.

Матија Ковач, члан
мр Маја Седларевић, заменица члана

ПРЕДЛОГ КАНДИДАТА ЗА ЧЛАНА И ЗАМЕНИКА ЧЛАНА ДЕЛЕГАЦИЈЕ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ ЗА ВЕЋЕ РЕГИОНА У КОНГРЕСУ ЛОКАЛНИХ И РЕГИОНАЛНИХ ВЛАСТИ САВЕТА ЕВРОПЕ

ПРЕДЛОГ КАНДИДАТА ЗА ЧЛАНА ДЕЛЕГАЦИЈЕ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ ЗА ВЕЋЕ РЕГИОНА У КОНГРЕСУ ЛОКАЛНИХ И РЕГИОНАЛНИХ ВЛАСТИ САВЕТА ЕВРОПЕ

 

СКУПШТИНА АУТОНОМНЕ ПОКРАЈИНЕ ВОЈВОДИНЕ УСПОСТАВИЛА ЈЕ САРАДЊУ СА СЛЕДЕЋИМ РЕГИЈАМА:

 Вуковарско-сријемска жупанија    Вуковарско–сријемска жупанија

Протокол о међусобним односима између АП Војводине (Република Србија) и Вуковарско-сријемске жупаније (Република Хрватска), потписан 26. августа 2002. године

Изјава о намерама између Жупанијске скупштине Бач–Кишкун (Република Мађарска), Вуковарско–сријемске жупаније (Република Хрватска) и Скупштине АП Војводине (Република Србија), потписана 25. јула 2009. године

Вуковарско–сријемска жупанија је најисточнија хрватска жупанија и налази се на подручју југоисточне Славоније и западног Срема. Кроз ту жупанију пролазе важни међународни копнени правци, као и речни правци(Дунав и Сава). Седиште жупаније јесте град Вуковар.

http://www.vusz.hr/

 Горња Аустрија    Горња Аустрија

Изјава о намерама између Скупштине АП Војводине (Република Србија) и покрајинског парламента Горње Аустрије (Аустрија), потписана 25.априла 2005. године

Горња Аустрија је једна од девет аустријских савезних покрајина. Главни град ове покрајине је Линц. Будући да има 1.408.165 становника (2008), трећа је покрајина по броју становника у Аустрији, а с територијом од 11.981,92 км², четврта је по величини. Горња Аустрија граничи се са аустријским покрајинама: Доњом Аустријом, Штајерском и Салцбургом, те с Немачком и Чешком на западу и северу.

http://www.land-oberoesterreich.gv.at/cps/rde/xchg/ooe

Истарска жупанија  Истарска жупанија

Споразум о сарадњи између АП Војводине (Република Србија) и Истарске жупаније (Република Хрватска), потписан 23. новембра 2006. године

Истарска жупанија је најзападнија хрватска жупанија која укључује највећи део Истарског полуострва (2.820 од 3.160 квадратних километара). Управно седиште ове жупаније јесте Пазин. Састоји се од десет градова и тридесет једне општине, са укупно 206.344 становника.

http://www.istra-istria.hr/

Бач-Кишкун  Бач–Кишкун

Изјава о намерама између Скупштине АП Војводине (Република Србија) и Жупанијске Скупштине Бач–Кишкун ( Република Мађарска), потписана 3. октобра 2007. године

Изјава о намерама између Жупанијске скупштине Бач–Кишкун (Република Мађарска), Вуковарско–сријемске жупаније (Република Хрватска) и Скупштине АП Војводине (Република Србија), потписана 25. јула 2009. године

Протокол о сарадњи између Скупштине жупаније Бач–Кишкун (Мађарска) и Скупштине Аутономне покрајине Војводине (Република Србија), потписан 27. фебруара 2013. године

Бач–Кишкун (жупанија) јесте једна од жупанија региона великих равница и северне Мађарске, а налази се у јужном делу регије велике јужне равнице.

Бач–Кишкун жупанија омеђена је рекама Дунав и Тиса, а своје границе дели са Србијом и мађарским жупанијама: Пешта, Јас–Нађкун–Солнок, Чонград, Барања, Толна и Фејер. Површина жупаније је 8.445,15 км², што је чини највећом од свих мађарских жупанија. Седиште жупаније је град Кечкемет.

http://www.kormanyhivatal.hu/hu/bacs-kiskun

Штајерска  Штајерска

Изјава о намерама између Скупштине АП Војводине (Република Србија) и Скупштине покрајине Штајерска (Аустрија), потписана 24. новембра 2009. године

Штајерска је једна од девет савезних покрајина Републике Аустрије, која се налази у њеном средишњем и југоисточном делу. Главни град Штајерске јесте Грац, после Беча највећи град Аустрије.

С површином од 16.401,04 км², Штајерска је по величини друга покрајина у држави. Према последњим подацима из 2011. године, Штајерска има преко 1,2 милиона становника.

http://www.verwaltung.steiermark.at/

 

Република Српска  Република Српска

Протокол о намерама Скупштине АП Војводине и Народне скупштине Републике Српске, потписан 05. априла 2011. године

Меморандум о сарадњи  Службе Скупштине Аутономне покрајине Војводине и Службе Народне скупштине Републике Српске, потписан 14. новембра 2017. године

Република Српска један је од два ентитета који сачињавају Босну и Херцеговину. Други ентитет је Федерација Босне и Херцеговине. Главни град Републике Српске јесте Бања Лука, највећи привредни, политички и административни центар, седиште Владе Републике Српске и Народне скупштине Републике Српске.

По подацима Републичког завода за статистику број становника Републике Српске из 2005. године јесте 1.479.634 становника.

http://www.narodnaskupstinars.net/lat

Кировоград  Кировоград

Протокол о намерама Скупштине АП Војводине и региона Кировоград (Република Украјина), потписан 18. маја 2011. године

Кировоград је град у средишњој Украјини и главни је град истоимене области. Налази се око двеста педесет километара јужно од главног града Кијева, у долини реке Ингул, притоке Јужног Буга. Према процени из 2012. године, у граду је живело 234.919 становника.

Алба  Алба

Протокол о намерама између Жупаније Алба (Румунија) и АП Војводине (Република Србија), потписан 08. јула 2011. године

Алба жупанија налази се у средишњој Румунији, у покрајини Трансилванији. Главни град жупаније јесте Алба Јулија.

Према попису становништва из 2002. године, на подручју ове жупаније живело је 382.747 становника, а просечна густина насељености била је 61 становник/км². Жупанија Алба има укупну површину од 6.242 км².

http://www.cjalba.ro/


Јас-Нађкун-Солнок  Јас–Нађкун–Солнок

Писмо о намерама између Скупштине Аутономне покрајине Војводине (Република Србија) и Скупштине Жупаније Јас–Нађкун–Солнок (Република Мађарска), потписано 08. децембра 2011. године

Јас–Нађкун–Солнок (жупанија) јесте једна од жупанија региона великих равница и северне Мађарске, а налази се у западном делу регије велике северне равнице.

Реком Тисом ова жупанија подељена је на два дела, а своје границе дели с мађарским жупанијама Хевеш, Боршод–Абауј–Земплен, Хајду–Бихар, Бекеш, Чонград, Бач-Кишкун и Пешта. Површина жупаније је 5.581,71 км², а седиште – град Солнок.

http://www.jnszm.hu/portal/?lang=1&f=11&p=57


Хесен  Хесен

Заједничка изјава о намерама између Скупштине АП Војводине (Република Србија) и Скупштине покрајине Хесен (СР Немачка), потписана 06. марта 2012. године

Хесен је једна од шеснаест немачких савезних држава. Покрива површину од 21.110 км² и броји преко шест милиона становника. Главни град Хесена је Визбаден, а главни економски центар – Франкфурт на Мајни.

https://www.hessischer-landtag.de/

 Чонград  Чонград

Протокол о сарадњи између Скупштине Аутономне покрајине Војводине (Република Србија) и Генералне скупштине Жупаније Чонград (Мађарска), потписан 27. фебруара 2013. године

Чонград (жупанија) јесте једна од жупанија региона великих равница и северне Мађарске, а налази се у јужном делу регије велике јужне равнице.

Река Тиса дели Жупанију Чонград на два дела. Ова жупанија своје границе дели са Србијом и Румунијом, као и с мађарским жупанијама: Бач–Кишкун, Јас–Нађкун–Солнок и Бекеш. Површина жупаније је 4.262,68 км², а њено седиште – град Сегедин.

  http://www.csongrad-megye.hu/site/

Покрајина Баден-Виртемберг    Покрајина Баден-Виртемберг

Заједничка изјава о намерама између Скупштине АП Војводине (Република Србија) и Скупштине Покрајине Баден-Виртемберг (СР Немачка), потписана 25. јуна 2014. године

Баден-Виртемберг је немачка савезна држава (покрајина) која се налази на југозападу земље. Настала је 1952. спајањем покрајина Виртемберг–Баден, Баден и Виртемберг–Хоенцолерн. Главни град је Штутгарт.

С површином од 35.750 км² и 10,7 милиона становника, Баден–Виртемберг је трећа по површини и по броју становника међу шеснаест немачких савезних држава.

http://www.baden-wuerttemberg.de/de/startseite/

Прешовски самоуправни крај   Прешовски самоуправни крај

Споразум о сарадњи између АП Војводине и Прешовског самоуправног краја потписан је 26. новембра 2014. године

Регион Прешов је други по величини регион у Словачкој. Састоји се од историјских региона: северног, централног и (делимично) јужног Спиша, Горњег Шариша и Доњег Шариша и Горњег Земплина.

Протеже се 250 км од запада ка истоку, а највише 80 км од севера до југа и граничи се с две државе: Пољском (360 км) и Украјином (38 км), као и с три региона у Словачкој: Кошице, Банска Бистрица и Жилина.

Тренутно, више од 800.000 становника живи у региону Прешов, што чини скоро 15 одсто становника целе земље и представља најмногољуднији регион у земљи.

Главни град региона – Прешов, трећи је по величини град у Словачкој и има око 91,767 становника.

http://www.po-kraj.sk/en/welcome.html