Историјат Бановинске палате
Бановинска палата, данашњи комплекс Покрајинске владе и Скупштине АП Војводине, била је седиште Банске управе и бана Дунавске бановине у периоду од 1939. до 1941. године, јер је између два рата, тачније од 3. октобра 1929, Краљевина Југославија била подељена на девет бановина, и то: Савску, Приморску, Дравску, Дринску, Зетску, Моравску, Вардарску, Врбаску и Дунавску бановину.
Дунавска бановина је обухватала подручја Барање, Баната, Бачке, Срема, Шумадије и Стига. Бански двор, данас зграда Скупштине АП Војводине, био је резиденција бана Дунавске бановине. Монарх (касније намесништво) указом је бирао банове, „људе од поверења”, који су имали да на повереној територији, у име краља, врше највишу политичку и управну власт. Међутим, само последња три бана од укупно једанаест банова Дунавске бановине уживала су у комодитету комплекса, ствараног скоро пуну деценију, по пројекту архитекте Драгише Брашована.
Након окупације Краљевине Југославије, Бански двор био је центар Војне управе и Жандармерије.
После Другог светског рата, па све до средине педесетих година, у реперезентативним просторијама Банског двора, поред седишта Народне скупштине Војводине (проглашене Уставом ФНРЈ од 31. јанура 1946. године) био је и Дом ЈНА, у коме су одржаване разне културне манифестације.
Звучне титуле банова носили су:
|
инжењер Дака Поповић
(1929–1930)
|
Радосав Дуњић
(1930)
|
генерал Светомир Љ. Матић
(1930–1931)
|
Милан Николић
(1931–1933)
|
|
Добрица Матковић
(1933–1935)
|
Милојко Васовић
(1935)
|
Светислав Пауновић
(1935–1936)
|
Светислав Рајић
(1936–1939)
|
|
др Јован И. Радивојевић
(1939–1940)
|
др Бранко Кијурина
(1940–1941)
|
др Милорад Влашкалин
(1941)
|
У току Другог светског рата Бановинска палата била је центар мађарске Војне управе за Бачку, генерала Беле Новаковича. После ослобођења, па све до средине педесетих година у њој је поред владе и скупштине био и Дом ЈНА, у коме су одржаване разне културне манифестације. Након завршетка другог светског рата, председници Скупштине Аутономне покрајине Војводине били су:
|
Александар Шевић
(1945–1946)
|
Матеја Матејић
(1946–1947)
|
др Иван Мелвингер
(1946–-1947)
|
Ђорђе Маринковић
(1946–1947)
|
|
др Јован Дорошки
(1947–1948)
|
Ђурица Јојкић
(1947–1948, 1948–1950)
|
Иса Јовановић
(1947–1948)
|
Петар Миловановић
(1950–1951)
|
|
Данило Кекић
(1951–1953)
|
Лука Мркшић
(1953–1958)
|
Стеван Дороњски
(1953–1958, 1958–1963)
|
Радован Влајковић
(1963–1967)
|
|
Илија Рајачић
(1967–1969, 1969–1973)
|
Срета Ковачевић
(1973)
|
Вилмош Молнар
(1974–1978, 1978–1982)
|
Ђорђе Стојшић
(1982–1983)
|
|
Иштван Рајчан
(1983–1984)
|
Добривој Радић
(1984–1985, 1986–1987, 1987–1988)
|
Руди Сова
(1985–1986)
|
Живан Марељ
(1988–1989)
|
|
в.д. Јанош Шредер
(1989)
|
Бранко Кљајић
(1989–1991)
|
Верона Адам Бокрош
(1989–1991)
|
Дамњан Раденковић
(1991–1992)
|
|
др Светислав Крстић
(1992–1993)
|
академик проф. др
Милутин Стојковић
(1993–1997)
|
др Живорад Смиљанић
(1997–2000)
|
Ненад Чанак
(2000–2004)
|
|
Бојан Костреш
(2004–2008)
|
Шандор Егереши
(2008–2012)
|
Иштван Пастор
(2012-2023)
|