Korisne informacije
Radno vreme
Radno vreme Skupštine Autonomne pokrajine Vojvodine je od 8:00 do 16:00 časova.
Subotom, nedeljom i u dane državnih i verskih praznika Skupština ne radi.
Praznici
Državni:
- Nova godina – 1. i 2. januar;
- Sretenje – Dan državnosti Srbije – 15. i 16. februar;
- Praznik rada – 1. i 2. maj;
- Dan pobede – 9. maj;
- Dan sećanja na srpske žrtve u Drugom svetskom ratu – 21. oktobar;
- Dan primirja u Prvom svetskom ratu – 11. novembar.
Verski:
- Prvi dan Božića – 7. januar;
- Uskršnji praznici počev od Velikog petka zaključeno s drugim danom Uskrsa.
Napomene:
- Ako jedan od datuma, osim 9. maja i 21. oktobra, padne u nedelju ne radi se prvog narednog radnog dana.
- U dane praznika, osim Dana sećanja na srpske žrtve u Drugom svetskom ratu, ne rade državni organi, preduzeća i drugi oblici organizovanja za obavljanje delatnosti ili usluga.
Međunarodni praznici
Januar
27. januar–Međunarodni dan sećanja na žrtve holokausta
Rezolucijom Ujedinjenih nacija 60/7, koja je usvojena 1. novembra 2005. godine, dan oslobođenja Aušvica proglašen je za međunarodni Dan sećanja na sve žrtve holokausta.
Februar
21. februar–Međunarodni dan maternjeg jezika
Ovaj dan se obeležava kao Međunarodni dan maternjeg jezika, koji je uspostavio Unesko 1999. godine.Tom prilikom u svetu se slavi skoro 6.000 jezika. Oko 200 zemalja širom sveta treba da očuva jezike, koje govori svega četiri procenta celokupne populacije.
Zamiranjem jezičkog kulturnog nasleđa koje predstavlja osnovni izvor identiteta mnogih naroda i pojedinaca, kidaju se drevne veze sa zajedničkim duhovnim izvorištima.
Mart
8. mart – Dan Ujedinjenih nacija za prava žena i međunarodni mir
Međunarodni dan žena jeste dan posvećen ženama i slavi se svake godine 8. marta. Ovaj dan je nastao kao dan borbe za ekonomsku, političku i socijalnu ravnopravnost žena i muškaraca. Incijativu za taj praznik dala je nemačka feministkinja i članica socalističke stranke Klara Cetkin (1857–1933), rođena Ajzner. Klara se borila za pravo žena od 1889. godine, a prvi put je dala incijativu na međunarodnoj konferenciji socijalističkih žena (1910) u narodnoj kući u Kopenhagenu, koja je kasnije postala poznata kao Ungdomshuset. Prvo obeležavanje Dana žena je bilo 1911. u Austriji, Nemačkoj, Švajcarskoj i Danskoj. Kao međunarodni dan žena, 8. mart je prihvaćen 1917. godine.
21. mart–Međunarodni dan za eliminaciju rasne diskriminacije
U znak sećanja na 69 osoba koje su protestovale protiv rasističke politke Aparthejda i zbog toga ubijene 21. marta 1960. godine u južnoafričkom gradu Šapervilu, Generalna skupština Saveta Evrope odlučila je da se 21. mart svake godine obeležava kao Međunarodni dan eliminacije svih oblika rasne diskriminacije. Ovim se apeluje na pravo svih ljudi da imaju jednak pristup informacijama, jednake mogućnosti i jednake šanse. Širom sveta, različitim aktivnostima, nevladine organizacije i državne institucije upoznaju javnost s problemom rasizma u njihovim lokalnim sredinama.
22. mart– Svetski dan voda
Organizacija Ujedinjenih nacija, pre desetak godina, proglasila je 22. mart za Svetski dan voda, s namerom da istakne njenu važnost i ograničavajuću ulogu u razvoju. Bližimo se vremenu kada će potreba za vodom premašiti zalihe. Nakon toga, nužno prestaje razvoj, a započinju borbe za vodu, a postoji čak i opasnost od međudržavnih ratova. Ujedinjene nacije čitavu deceniju (od 2005. do 2015. godine) proglasile su međunarodnom decenijom zaštite i očuvanja voda na Zemlji. Na Svetski dan voda, 22. marta, počela je decenija „Voda za život”. Voda ne zna za geografske granice i političke, ekonomske i druge prepreke. Ona je potreba svakog čoveka, bez obzira na boju kože, veru ili naciju. Zbog toga, kada sledeći put odvrnete slavinu, setite se da vodu treba koristiti tako da je ima za sve nas, ali bi trebalo voditi računa o tome da je ostane dovoljno i za buduće generacije.
23. mart – Svetski meteorološki dan
Svake godine 23. marta, Svetska meteorološka organizacija (SMO) i njenih 187 članica, kao i meteorološka zajednica u celom svetu, slave Svetski meteorološki dan. Na ovaj dan, obeležava se stupanje na snagu konvencije iz 1950. godine, kojom je stvorena Svetska meteorološka organizacija. Iako se prirodne opasnosti ne mogu izbeći, integracija procene rizika i pravovremenih upozorenja, uz mere prevencije i ublažavanja, mogu da ih spreče da ne postanu katastrofe. To znači da se mogu preduzimati akcije da se značajno smanji posledični gubitak života i društveno-ekonomske štete. Svetska meteorološka organizacija i nacionalne meteorološke i hidrološke službe značajno doprinose, na internacionalnom i nacionalnom nivou, identifikaciji, proceni i monitoringu rizika od katastrofa i izdavanju pravovremenih upozorenja.
April
7. april–Svetski dan zdravlja
Svetski dan zdravlja je najznačajniji datum Svetske zdravstvene organizacije, događaj koji se obeležava svuda u svetu. Od 1950. godine Svetski dan zdravlja obeležava se sedmog aprila svake godine, s težnjom da se poveća svest o značaju zdravlja. Činjenica je da se s globalizacijom povećava i briga o zdravlju, uzimajući u obzir nove izazove koji prelaze granice jedne države i imaju uticaj na zajedničku bezbednost svih ljudi na svetu. Putem povećane saradnje među razvijenim zemljama i zemljama u razvoju, međunarodna zajednica biće bolje pripremljena da se suoči s najvažnijim problemima javnog zdravlja i da pomogne da svet bude mnogo bezbedniji.
23. april–Svetski dan knjiga i autorskih prava
Povod Svetskog dana knjiga i autorskih prava jeste još jedna prilika da političari, kao i civilno društvo odaju počast knjizi na hiljadu i jedan način, kao jedinstvenom sredstvu za izražavanje, obrazovanje i komunikaciju. Svetski dan knjige i autorskih prava proglašen je na 28. Opštoj konferenciji UNESKO, 15. novembra 1995. godine, u znak sećanja na 23. april, dan smrti Šekspira, Servantesa i De La Vege, ali i dan rođenja drugih velikih autora, među kojima je i Vladimir Nabokov.
Maj
1. maj–Praznik rada
U svetu se obeležava Međunarodni praznik rada, u znak sećanja na radnike Čikaga koji su pre tačno 130 godina stupili u štrajk zahtevajući bolje uslove rada. Ovaj praznik u razvijenim zemljama koristi se za organizovani izlazak na ulice i upoznavanje javnosti s problemima zaposlenih. Od tada, u SAD, a kasnije i u svim zemljama sveta, Međunarodni praznik rada obeležavao se velikim paradama i demonstracijama, koje su najčešće organizovali socijalistički, komunistički, anarhistički i drugi levo orijentisani pokreti.
3. maj–Svetski dan slobodne štampe
Svetski dan slobode medija ustanovljen je Deklaracijom UN, Vindhuk, kojom je cenzura proglašena grubim kršenjem ljudskih prava, a vlade svih zemalja pozvane su da obezbede poštovanja ustavnih garancija za slobodu medija. Generalna skupština Ujedinjenih nacija usvojila je ovu deklaraciju 20. decembra 1993. godine, proglasivši 3. maj Danom slobode medija, na preporuku Uneska. Od tada je prošlo 23 godine, a novinarski posao i danas spada među najugroženija zanimanja.
15. maj–Međunarodni dan porodice
Generalna skupština Ujedinjenih nacija rezolucijom 47/237 (20. septembra 1993), proglasila je 15. maj Međunarodnim danom porodica. Obeležavanje ovog dana, odražava jasan stav svih članica Ujedinjenih nacija prema pitanju različitih oblika porodica, a u okviru toga – prema jednakosti polova i prava žena na ravnopravnu mogućnost zapošljavanja i podjednaku podelu poslova u roditeljstvu, kao osnovnog modela za moderni razvoj celokupnog društva. Međunarodni dan porodica pruža jedinstvenu priliku za podizanje svesti javnosti o različitim pitanjima porodica, uključujući i nasilja u porodici, a podstiče i odgovarajuće akcije. Porodice predstavljaju glavne pokretače održivog razvoja svih nivoa društva i zato je njihov doprinos neizostavan za budući razvoj.
17. maj– Svetski dan telekomunikacija
Svetskim danom telekomunikacija i informacionog društva obeležava se potpisivanje prve međunarodne telegrafske konvencije i formiranje Međunarodne unije za telekomunikacije. Projekti u vezi s razvojem i korišćenjem informaciono-komunikacionih tehnologija trebalo bi prvenstveno da budu orijentisani na decu i mlade, kao i na prevazilaženje digitalne podele, radi globalnog razvoja telekomunikacionog sektora.
21. maj–Svetski dan za kulturnu raznolikost za dijalog i razvoj
Obeležavanje Svetskog dana za kulturnu raznolikost za dijalog i razvoj prilika je svakoj zemlji–članici Uneska, da promoviše principe interkulturnog dijaloga i kulturne raznolikosti radi ostvarenja socijalne kohezije, mira i društvenog blagostanja. Principi kulturne različitosti i pluralizma moraju se integrisati na originalni način u nacionalnim razvojnim politikama, a posebno oni u pogledu poboljšanja obrazovanja, životne sredine, zaštite svetskog nasleđa, medija, informativne tehnologije i kreativnih industrija.
31. maj–Svetski dan bez duvanskog dima
Svetski dan bez duvanskog dima, 31. maj, obeležava se pod motom Svetske zdravstvene organizacije „Duvan je smrtonosan u svakom obliku i prikrivenoj formi”.
Jun
1. jun–Međunarodni dan dece
Međunarodni dan deteta, koji je ustanovila organizacija Ujedinjenih nacija, kako bi promovisala dobrobit za svu decu sveta. Praznik se naziva i Danom dečjih prava, zato što je 1989. godine Generalna skupština Ujedinjenih nacija usvojila Konvenciju o pravima deteta.
4. jun–Međunarodni dan dece žrtava nasilja
Generalna skupština Ujedinjenih nacija donela je 19. avgusta 1982. godine odluku o tome da se 4. jun svake godine slavi kao Međunarodni dan dece žrtava nasilja (rezolucija ES-7/8).
5. jun–Svetski dan životne sredine
Svetski dan životne sredine obeležava se 5. juna, datum kada je 1972. godine u Stokholmu počela prva konferencija Ujedinjenih nacija posvećena ekološkim problemima. U najnovijem izveštaju Programa Ujedinjenih nacija za zaštitu životne sredine navedeno je da će budućnost stotina miliona ljudi širom sveta biti pod uticajem otopljavanja snežnih i ledenih pokrivača, glečera i leda u morima i jezerima. Globalno otopljavanje moglo bi da dovede do znatnih promena u raspoloživim količinama vode za piće i poljoprivredu i podizanja nivoa mora, što bi moglo da ugrozi ostrva i zemlje na niskoj nadmorskoj visini. Dan zaštite životne sredine obeležava se širom sveta održavanjem uličnih trka i parada, koncertima, školskim nadmetanjima u crtanju i pisanju, akcijama čišćenja i zasađivanja drveća.
20. jun–Svetski dan izbeglica
Međunarodni dan izbeglica posvećen je hrabrosti–koja je neophodna da se prežive strahote rata i progona, da se čovek suoči s neizvesnošću i brigom, kao i da izgradi i obnovi život. Svetski dan izbeglica stavio je u fokus veoma težak položaj izbeglica i doprineo je povećanju svesti o tom pitanju.
26. jun–Međunarodni dan za podršku žrtvama nasilja
Generalna skupština Ujedinjenih nacija odabrala je ovaj dan u sećanje na 26. jul 1987. godine , kada su Ujedinjene nacije prvi put održale konvenciju protiv nasilja i drugih oblika okrutnih, nehumanih ili degradirajućih odnosa prema ljudima.
Jul
11. jul–Svetski dan populacije
U svetu danas živi oko šest milijardi ljudi, a najnovije analize pokazuju da će se priraštaj stanovništva najverovatnije zaustaviti 2075. godine, na nešto manje od devet milijardi ljudi. Sve to zavisi od daljeg tempa potrošnje prirodnih resursa kojih je već sve manje. S tim u vezi prognoze Ujedinjenih nacija pokazuju da će priraštaj stanovništva u ovom veku stati na cifri između devet milijardi i deset milijardi, te da sve zavisi od daljeg tempa potrošnje prirodnih resursa. Stručnjaci kažu da je na delu gigantski nekontrolisani eksperiment u kome se Zemlja uništava, pre svega, privrednim aktivnostima, a istovremeno upozoravaju i na to da–bez dugoročnog planiranja i upravljanja svetskom prirodnom baštinom–sledi katastrofa.
Avgust
12. avgust–Međunarodni dan omladine
Cilj Međunarodnog dana omladine jeste da se mladi aktivno uključe u rešavanje njihovih problema i razvoj celokupnog društva. Takođe, mladi treba da se uključe u kampanju pod sloganom „Budimo viđeni, neka nas čuju”, koja se obeležava istog dana u celom svetu. Organizatori kampanje žele da uspostave kontakt s mladima, kako bi se oni uključili u kreiranje omladinske politike. Međunarodni dan mladih ustanovile su 1999. godine Ujedinjene nacije, s ciljem podizanja svesti mladih o značaju njihovog aktivnijeg uključivanja u rešavanje pitanja koja su u vezi s njihovim položajem u društvu.
23. avgust–Međunarodni dan za sećanje na trgovinu robljem i njenu zabranu
Međunarodni dan za sećanje na trgovinu robljem i njenu zabranu ustanovile su Ujedinjene nacije, 23. avgusta 2004. godine, u znak sećanja na početak pobune zarobljenih Afrikanaca na ostrvu Sv. Domingo, današnji Haiti. Ta pobuna bila je krucijalni događaj u borbi protiv ropstva. Na taj dan organizuju se mnogobrojne tribine i razni događaji koji doprinose boljem razumevanju problema trgovini robljem, kao i njenih posledica.
Septembar
8. septembar–Međunarodni dan pismenosti
Međunarodni dan pismenosti ustanovio je Unesko, 1967. godine s ciljem da ukaže na važnost čitanja i pismenosti u životu pojedinca i društva u celini. Pojam pismenosti i njegovo značenje u poslednjih trideset godina drastično su se promenili. Pismenost danas predstavlja multidisciplinarni fenomen–to je mnogo više od čitanja i pisanja, podrazumeva i poznavanje različitih vidova komunikacije, stranih jezika i modernih tehnologija, uključujući i rad na računaru.
16. septembar–Međunarodni dan očuvanja ozonskog omotača
Cilj Međunarodnog dana očuvanja ozonskog omotača jeste da se ovom akcijom podstaknu građani da i sami doprinesu smanjenju zagađenja, koje je glavni uzrok što se ozonski omotač tanji. Gasovi koji uništavaju ozonski omotač zadržavaju se od pedeset do dvesta godina u stratosferi, te će posledice njegovog propadanja osetiti i generacije u 22. veku. Zato, pre nego što sednemo u automobile, dobro treba da razmislimo da li time oduzimamo budućnost svojoj deci.
21. septembar–Međunarodni dan mira
Generalna skupština Ujedinjenih nacija je 2001. godine, posebnom rezolucijom proglasila 21. septembar za Međunarodni dan mira, i obavezala svet da bar tog dana misli o miru i obeleži ga skupovima, manifestacijama, marševima mira i koncertima.
Cilj je podizanje svesti o važnosti uspostavljanja i održavanja mira među pojedincima i nacijama.
Tom rezolucijom su sve zemlje i narodi, ljudi svih uzrasta i iz svih društvenih slojeva, pozvani da slave mir i daju svoj doprinos da mir zavlada svetom.
Oktobar
1. oktobar–Međunarodni dan starijih osoba
Broj starih ljudi u svetu stalno se povećava, a stručnjaci Ujedinjenih nacija predviđaju da će do 2050. godine, prvi put u istoriji čovečanstva, broj starih u svetu premašiti broj mladih. Trenutno, od 25 demografski najstarijih zemalja u svetu, osim Japana, sve zemlje su sa evropskog kontinenta.
5. oktobar–Svetski dan nastavnika
Svetski dan nastavnika obeležava se u više od 100 zemalja u svetu. Tema ovogodišnjeg Svetskog dana nastavnika biće–na koji način se obukom nastavnika može doći do kvalitetnije nastave u školama. Učitelji smatraju da je potrebno osloboditi se staromodnih principa po kojima su učitelj i metod predavanja u centru pažnje.
9. oktobar–Svetski dan pošte
Na taj dan, 1874. godine u Bernu osnovan je Svetski poštanski savez, a među osnivačima bila je i tadašnja Kneževina Srbija. Danas, u eri kompjutera i elektronske pošte, broj pisama nije manji, a promet pošiljki ne opada. Danas građanima u poštanske sandučiće najčešće stižu računi, opomene i reklame,a pisma iz dalekih zemalja–vrlo retko. Danas se jedino filatelisti interesuju za poštu, a markice se više ne skidaju s pisama, već ih kolekcionari kupuju.
10. oktobar–Svetski dan mentalnog zdravlja
Depresija, broj samoubistava, zloupotreba psihoaktivnih supstanci, psihosomatski poremećaji, delinkvencija i nasilje u ekstremnom su porastu, upozoravaju stručnjaci. Iako većina psihičkih poremećaja ugrožava samo obolele i njihov lični život, postoje slučajevi kada su oboleli nasilni i predstavljaju pretnju za ljude u svojoj okolini. Zvanične statistike ukazuju na to da većinu teških krivičnih dela počine osobe s psihopatskim poremećajem. Svetska zdravstvena organizacija je saopštila da u svetu od neke vrste mentalnog poremećaja trenutno boluje oko 450 miliona ljudi, a svaka četvrta osoba će tokom života doživeti neki mentalni poremećaj ili poremećaj ponašanja.
16. oktobar–Svetski dan hrane
Ova tema izabrana je s ciljem da se poboljša razumevanje uloge biodiverziteta i njegov značaj za poljoprivredne ekosisteme, kao i da pomogne proizvođačima da jačaju osnovu svoje proizvodnje i pomognu ishranu sadašnjih i budućih generacija. Svetski dan hrane obeležava se u mnogim zemljama u celom svetu, u saradnji sa organizacijom Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu – Food and Agriculture Organisation(FAO).
17. oktobar–Međunarodni dan za iskorenjenje siromaštva
Ujedinjene nacije su 1993. godine ustanovile Dan borbe protiv siromaštva kao dan simbolične posvećenosti u nastojanjima da se iskoreni ekstremno siromaštvo i nejednakost. Dan se obeležava širom sveta, i prati ga akcija čitanja posebne poruke solidarnosti uz simbolično ustajanje. „Ustani i digni svoj glas protiv siromaštva i nejednakosti” prestavlja globalnu kampanju jačanja svesti o ovom problemu i podsećanje vlada i drugih međunarodnih aktera na ispunjavanje obećanja iz Milenijumske dekleracije Ujedinjenih nacija iz 2000. o iskorenjivanju ekstremnog siromaštva.
24. oktobar–Dan Ujedinjenih nacija
Ujedinjene nacije su osnovane 24. oktobra 1945, kada su Povelju Ujedinjenih nacija ratifikovale Kina, Francuska, Sovjetski Savez, Britanija, SAD i većina potpisnica povelje. Povelju su 26. juna 1945. u San Francisku potpisali predstavnici 50 zemalja, koje su time postale osnivači svetske organizacije. Među osnivačima je i Jugoslavija. Osnovni ciljevi Povelje Ujedinjenih nacija jesu unapređivanje mira, odbrana ljudskih prava i borba protiv siromaštva. Ujedinjene nacije danas okupljaju oko 200 država. Svetska organizacija je od osnivanja prošla kroz nekoliko etapa promena, a u toku je sveobuhvatna reforma Ujedinjenih nacija kako bi postale efikasnije u rešavanju problema u svetu.
24. oktobar–Savetski dan razvoja informacija
Generalna skupština Ujedinjenih nacija 1972. godine proglasila je 24. oktobar Savetskim danom razvoja informacija (rezolucija 3038), kako bi skrenula pažnju na značaj uticaja javnog mišljenja. Generalna skupština Ujedinjenih nacija smatra da bi se poboljšanjem širenja informacija i mobilizacijom javnog mišljenja, naročito među mladima, dovelo do boljeg shvatanja postojećih problema u okruženju.
Novembar
16. novembar–Međunarodni dan tolerancije
Generalna skupština Ujedinjenih nacija je 1996. godine pozvala zemlje članice da ustanove Dan tolerancije u sladu s Deklaracijom o principima tolerancije, koju su potpisale članice 16.11.1995. godine. Tolerancija je poštovanje, prihvatanje i uvažavanje velike raznovrsnosti kultura u svetu, oblika izražavanja i oblika humanosti. Podstaknuta je znanjem, otvorenošću, komunikacijom i slobodom mišljenja, savesti i uverenja. Tolerancija je ravnoteža u razlici. Ona nije samo moralna obaveza, već i politički, odnosno pravni zahtev. Tolerancija je vrednost koja čini mir mogućim, i doprinosi zamenjivanju kulture rata kulturom mira.
20. novembar–Univerzalni dan dece
U Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija, 1989. godine usvojena je Konvencija o pravima deteta. To je jedini dokument koji se isključivo i celovito bavio pravima deteta. U preambuli i u njenih deset principa izražena je odlučnost da se deca izdvoje kao posebno osetljiva grupa. Posebna zaštita predviđa se pružanjem šansi da se dete razvija na normalan način, da mu se obezbedi pravo na ime i državljanstvo, socijalnu i zdravstvenu zaštitu, porodičnu i društvenu brigu i pravo na obrazovanje. Diskriminacija deteta se zabranjuje, nalaže se zaštita od svih oblika zapostavljanja, okrutnosti ili iskorišćavanja. U Deklaraciji o pravima deteta, usvojenoj 1959. godine, sadržani su i osnovi za zaštitu deteta u vanrednim okolnostima. Formalno neobavezujućeg karaktera, ona predstavlja dokument na čijim je principima zasnovan sadržaj Konvencije o pravima deteta.
21. novembar–Svetski dan televizije
Svetski dan televizije, telekomunikacionog sistema koji je po mnogima obeležio drugu polovinu 20. veka. Televizija je i danas najuticajniji medij. Čak 98 odsto domaćinstava u svetu svakodnevno gleda programe na takozvanom malom ekranu, koji s napretkom tehnike postaje sve veći. Za sedamdeset godina postojanja, televizija je postala najuticajniji medij – toliko moćan da u pojedinim državama, u zavisnosti od stepena obrazovanja građana, presudno utiče na formiranje javnog mnjenja.
25. novembar–Međunarodni dan eliminacije nasilja nad ženama
Međunarodni dan eliminacije nasilja nad ženama proglašen je 25. novembra 1981. godine i on ukazuje na nasilje nad ženama koje se događa stalno i svuda oko nas. Ovo je globalna akcija koju su pokrenule aktivistkinje ženskih grupa iz celog sveta. Nasilje je javni, a ne privatni problem – to je problem društva u celini. Ova akcija pomaže da javnost sazna o tome šta se događa ženama širom sveta i da se podstakne na promene delovanjem u svakodnevnom životu. Radionice, javne diskusije, konferencije, ulične akcije, namenjene su prevenciji i edukaciji o nasilju nad ženama.
Decembar
1. decembar–Svetski dan borbe protiv side
Svetski dan borbe protiv side ustanovile su Ujedinjene nacije, rezolucijom 43/15, 1988. godine. Tog dana iskazuje se solidarnost za ljude koji su HIV-pozitivni, kao i za članove njihovih porodica. Takođe, to je dan kada treba imati u vidu da je za obolele od side svaki dan u godini – dan obeležen tom bolešću.
2. decembar–Međunarodni dan ukidanja ropstva
Međunarodni dan ukidanja ropstva ustanovljen je u Ujedinjenim nacijama kao sećanje na 2. decembar 1949. godine, kada je usvojena Konvencija o suzbijanju trgovine ljudima, rezolucija 317 (IV).
3. decembar–Međunarodni dan osoba sa invaliditetom
Dan osoba sa invaliditetom obeležava se povodom Svetskog programa za akciju, koji se odnosi na osobe sa invaliditetom, a koji je Generalna skupština Ujedinjenih nacija usvojila 3. decembra 1982. godine. Međunarodni dan osoba sa invaliditetom danas se obeležava u celom svetu, a Ujedinjene nacije odlučile su da cela 2008. godina bude posvećena boljim mogućnostima zapošljavanja tih osoba. Statistika pokazuje da oko deset odsto ukupne svetske populacije čine osobe sa invaliditetom, dok se u našoj zemlji procenjuje da ih ima od osamsto hiljada do milion. Osobama sa invaliditetom treba da se obezbedi da imaju jednake mogućnosti odrastanja, pristupa životnoj sredini, obrazovanja, zapošljavanja, socijalne sigurnosti, planiranja porodice.
5. decembar–Međunarodni dan volontera
Generalna skupština Ujedinjenih nacija je 1985. godine proglasila 5. decembar za Međunarodni dan volontera, kao podsećanje na dan kada je 1970. stvoren Program za volontere svetske organizacije. Cilj obeležavanja ovog međunarodnog dana jeste isticanje značaja volonterizma u međunarodnom pokretu za razvoj, povećanje svesti o značaju doprinosa dobrovoljnog angažovanja, čime se podstiče što veći broj ljudi da ponude svoje volonterske usluge. Za desetine miliona ljudi širom sveta, volonterizam predstavlja izraz podrške principima: radeći zajedno, možemo da učinimo da svet bude bolje mesto za sve. Volonterizam jača individualnost, gradi solidarnost, ohrabruje učestvovanje i štiti slabe od ekonomske, društvene i političke marginalizacije. Volonterizam je važna komponenta svake strategije kojoj je cilj smanjenje siromaštva, održivi razvoj, zdravlje, zaštita od prirodnih katastrofa i društvena integracija, a naročito, prevladavanje društvene isključivosti i diskriminacije.
10. decembar–Dan ljudskih prava
Savremena međunarodna regulativa ljudskih sloboda i prava započinje Poveljom Ujedinjenih nacija, 1945. godine. Povelja – kao jedan od globalnih ciljeva Ujedinjenih nacija – proglašava i definiše nužnost saradnje među državama radi rešavanja „međunarodnih problema ekonomske, socijalne, kulturne ili humanitarne prirode i unapređivanje i podsticanje poštovanja prava čoveka i osnovnih sloboda za sve bez obzira na rasu, pol, jezik ili veru” (prvi član povelje). Svi članovi Ujedinjenih nacija poveljom su obavezani na pojedinačne i zajedničke akciju s ciljem stvaranja uslova stabilnosti i blagostanja neophodnih za miroljubive i prijateljske odnose između naroda, zasnovane na poštovanju načela ravnopravnosti i samoopredeljenja naroda.
18. decembar–Međunarodni dan migranata
Međunarodna organizacija za migracije pozvala je međunarodnu zajednicu da pomogne i zaštiti hiljade migranata koje zloupotrebljavaju beskrupulozni krijumčari svake godine i koji nemaju načina da se vrate kući. Stoga, međunarodna organizacija za migracije pozvala je vlade da sačine programe za privremeni boravak migranata kako bi migranti mogli da uđu u zemlju legalno da bi radili određeno vreme.