Корисне информације
Радно време
Радно време Скупштине Аутономне покрајине Војводине је од 8:00 до 16:00 часова.
Суботом, недељом и у дане државних и верских празника Скупштина не ради.
Празници
Државни:
- Нова година – 1. и 2. јануар;
- Сретење – Дан државности Србије – 15. и 16. фебруар;
- Празник рада – 1. и 2. мај;
- Дан победе – 9. мај;
- Дан сећања на српске жртве у Другом светском рату – 21. октобар;
- Дан примирја у Првом светском рату – 11. новембар.
Верски:
- Први дан Божића – 7. јануар;
- Ускршњи празници почев од Великог петка закључено с другим даном Ускрса.
Напомене:
- Ако један од датума, осим 9. маја и 21. октобра, падне у недељу не ради се првог наредног радног дана.
- У дане празника, осим Дана сећања на српске жртве у Другом светском рату, не раде државни органи, предузећа и други облици организовања за обављање делатности или услуга.
Међународни празници
Јануар
27. јануар–Међународни дан сећања на жртве холокауста
Резолуцијом Уједињених нација 60/7, која је усвојена 1. новембра 2005. године, дан ослобођења Аушвица проглашен је за међународни Дан сећања на све жртве холокауста.
Фебруар
21. фебруар–Међународни дан матерњег језика
Овај дан се обележава као Међународни дан матерњег језика, који је успоставио Унеско 1999. године.Том приликом у свету се слави скоро 6.000 језика. Око 200 земаља широм света треба да очува језике, које говори свега четири процента целокупне популације.
Замирањем језичког културног наслеђа које представља основни извор идентитета многих народа и појединаца, кидају се древне везе са заједничким духовним извориштима.
Март
8. март – Дан Уједињених нација за права жена и међународни мир
Међународни дан жена јесте дан посвећен женама и слави се сваке године 8. марта. Овај дан је настао као дан борбе за економску, политичку и социјалну равноправност жена и мушкараца. Инцијативу за тај празник дала је немачка феминисткиња и чланица соцалистичке странке Клара Цеткин (1857–1933), рођена Ајзнер. Клара се борила за право жена од 1889. године, а први пут је дала инцијативу на међународној конференцији социјалистичких жена (1910) у народној кући у Копенхагену, која је касније постала позната као Унгдомсхусет. Прво обележавање Дана жена је било 1911. у Аустрији, Немачкој, Швајцарској и Данској. Као међународни дан жена, 8. март је прихваћен 1917. године.
21. март–Међународни дан за елиминацију расне дискриминације
У знак сећања на 69 особа које су протестовале против расистичке политке Апартхејда и због тога убијене 21. марта 1960. године у јужноафричком граду Шапервилу, Генерална скупштина Савета Европе одлучила је да се 21. март сваке године обележава као Међународни дан елиминације свих облика расне дискриминације. Овим се апелује на право свих људи да имају једнак приступ информацијама, једнаке могућности и једнаке шансе. Широм света, различитим активностима, невладине организације и државне институције упознају јавност с проблемом расизма у њиховим локалним срединама.
22. март– Светски дан вода
Организација Уједињених нација, пре десетак година, прогласила је 22. март за Светски дан вода, с намером да истакне њену важност и ограничавајућу улогу у развоју. Ближимо се времену када ће потреба за водом премашити залихе. Након тога, нужно престаје развој, а започињу борбе за воду, а постоји чак и опасност од међудржавних ратова. Уједињене нације читаву деценију (од 2005. до 2015. године) прогласиле су међународном деценијом заштите и очувања вода на Земљи. На Светски дан вода, 22. марта, почела је деценија „Вода за живот”. Вода не зна за географске границе и политичке, економске и друге препреке. Она је потреба сваког човека, без обзира на боју коже, веру или нацију. Због тога, када следећи пут одврнете славину, сетите се да воду треба користити тако да је има за све нас, али би требало водити рачуна о томе да је остане довољно и за будуће генерације.
23. март – Светски метеоролошки дан
Сваке године 23. марта, Светска метеоролошка организација (СМО) и њених 187 чланица, као и метеоролошка заједница у целом свету, славе Светски метеоролошки дан. На овај дан, обележава се ступање на снагу конвенције из 1950. године, којом је створена Светска метеоролошка организација. Иако се природне опасности не могу избећи, интеграција процене ризика и правовремених упозорења, уз мере превенције и ублажавања, могу да их спрече да не постану катастрофе. То значи да се могу предузимати акције да се значајно смањи последични губитак живота и друштвено-економске штете. Светска метеоролошка организација и националне метеоролошке и хидролошке службе значајно доприносе, на интернационалном и националном нивоу, идентификацији, процени и мониторингу ризика од катастрофа и издавању правовремених упозорења.
Април
7. април–Светски дан здравља
Светски дан здравља је најзначајнији датум Светске здравствене организације, догађај који се обележава свуда у свету. Од 1950. године Светски дан здравља обележава се седмог априла сваке године, с тежњом да се повећа свест о значају здравља. Чињеница је да се с глобализацијом повећава и брига о здрављу, узимајући у обзир нове изазове који прелазе границе једне државе и имају утицај на заједничку безбедност свих људи на свету. Путем повећане сарадње међу развијеним земљама и земљама у развоју, међународна заједница биће боље припремљена да се суочи с најважнијим проблемима јавног здравља и да помогне да свет буде много безбеднији.
23. април–Светски дан књига и ауторских права
Повод Светског дана књига и ауторских права јесте још једна прилика да политичари, као и цивилно друштво одају почаст књизи на хиљаду и један начин, као јединственом средству за изражавање, образовање и комуникацију. Светски дан књиге и ауторских права проглашен је на 28. Општој конференцији УНЕСКО, 15. новембра 1995. године, у знак сећања на 23. април, дан смрти Шекспира, Сервантеса и Де Ла Веге, али и дан рођења других великих аутора, међу којима је и Владимир Набоков.
Мај
1. мај–Празник рада
У свету се обележава Међународни празник рада, у знак сећања на раднике Чикага који су пре тачно 130 година ступили у штрајк захтевајући боље услове рада. Овај празник у развијеним земљама користи се за организовани излазак на улице и упознавање јавности с проблемима запослених. Од тада, у САД, а касније и у свим земљама света, Међународни празник рада обележавао се великим парадама и демонстрацијама, које су најчешће организовали социјалистички, комунистички, анархистички и други лево оријентисани покрети.
3. мај–Светски дан слободне штампе
Светски дан слободе медија установљен је Декларацијом УН, Виндхук, којом је цензура проглашена грубим кршењем људских права, а владе свих земаља позване су да обезбеде поштовања уставних гаранција за слободу медија. Генерална скупштина Уједињених нација усвојила је ову декларацију 20. децембра 1993. године, прогласивши 3. мај Даном слободе медија, на препоруку Унеска. Од тада је прошло 23 године, а новинарски посао и данас спада међу најугроженија занимања.
15. мај–Међународни дан породице
Генерална скупштина Уједињених нација резолуцијом 47/237 (20. септембра 1993), прогласила је 15. мај Међународним даном породица. Обележавање овог дана, одражава јасан став свих чланица Уједињених нација према питању различитих облика породица, а у оквиру тога – према једнакости полова и права жена на равноправну могућност запошљавања и подједнаку поделу послова у родитељству, као основног модела за модерни развој целокупног друштва. Међународни дан породица пружа јединствену прилику за подизање свести јавности о различитим питањима породица, укључујући и насиља у породици, а подстиче и одговарајуће акције. Породице представљају главне покретаче одрживог развоја свих нивоа друштва и зато је њихов допринос неизоставан за будући развој.
17. мај– Светски дан телекомуникација
Светским даном телекомуникација и информационог друштва обележава се потписивање прве међународне телеграфске конвенције и формирање Међународне уније за телекомуникације. Пројекти у вези с развојем и коришћењем информационо-комуникационих технологија требало би првенствено да буду оријентисани на децу и младе, као и на превазилажење дигиталне поделе, ради глобалног развоја телекомуникационог сектора.
21. мај–Светски дан за културну разноликост за дијалог и развој
Обележавање Светског дана за културну разноликост за дијалог и развој прилика је свакој земљи–чланици Унеска, да промовише принципе интеркултурног дијалога и културне разноликости ради остварења социјалне кохезије, мира и друштвеног благостања. Принципи културне различитости и плурализма морају се интегрисати на оригинални начин у националним развојним политикама, а посебно они у погледу побољшања образовања, животне средине, заштите светског наслеђа, медија, информативне технологије и креативних индустрија.
31. мај–Светски дан без дуванског дима
Светски дан без дуванског дима, 31. мај, обележава се под мотом Светске здравствене организације „Дуван је смртоносан у сваком облику и прикривеној форми”.
Јун
1. јун–Међународни дан деце
Међународни дан детета, који је установила организација Уједињених нација, како би промовисала добробит за сву децу света. Празник се назива и Даном дечјих права, зато што је 1989. године Генерална скупштина Уједињених нација усвојила Конвенцију о правима детета.
4. јун–Међународни дан деце жртава насиља
Генерална скупштина Уједињених нација донела је 19. августа 1982. године одлуку о томе да се 4. јун сваке године слави као Међународни дан деце жртава насиља (резолуција ЕС-7/8).
5. јун–Светски дан животне средине
Светски дан животне средине обележава се 5. јуна, датум када је 1972. године у Стокхолму почела прва конференција Уједињених нација посвећена еколошким проблемима. У најновијем извештају Програма Уједињених нација за заштиту животне средине наведено је да ће будућност стотина милиона људи широм света бити под утицајем отопљавања снежних и ледених покривача, глечера и леда у морима и језерима. Глобално отопљавање могло би да доведе до знатних промена у расположивим количинама воде за пиће и пољопривреду и подизања нивоа мора, што би могло да угрози острва и земље на ниској надморској висини. Дан заштите животне средине обележава се широм света одржавањем уличних трка и парада, концертима, школским надметањима у цртању и писању, акцијама чишћења и засађивања дрвећа.
20. јун–Светски дан избеглица
Међународни дан избеглица посвећен је храбрости–која је неопходна да се преживе страхоте рата и прогона, да се човек суочи с неизвесношћу и бригом, као и да изгради и обнови живот. Светски дан избеглица ставио је у фокус веома тежак положај избеглица и допринео је повећању свести о том питању.
26. јун–Међународни дан за подршку жртвама насиља
Генерална скупштина Уједињених нација одабрала је овај дан у сећање на 26. јул 1987. године , када су Уједињене нације први пут одржале конвенцију против насиља и других облика окрутних, нехуманих или деградирајућих односа према људима.
Јул
11. јул–Светски дан популације
У свету данас живи око шест милијарди људи, а најновије анализе показују да ће се прираштај становништва највероватније зауставити 2075. године, на нешто мање од девет милијарди људи. Све то зависи од даљег темпа потрошње природних ресурса којих је већ све мање. С тим у вези прогнозе Уједињених нација показују да ће прираштај становништва у овом веку стати на цифри између девет милијарди и десет милијарди, те да све зависи од даљег темпа потрошње природних ресурса. Стручњаци кажу да је на делу гигантски неконтролисани експеримент у коме се Земља уништава, пре свега, привредним активностима, а истовремено упозоравају и на то да–без дугорочног планирања и управљања светском природном баштином–следи катастрофа.
Август
12. август–Међународни дан омладине
Циљ Међународног дана омладине јесте да се млади активно укључе у решавање њихових проблема и развој целокупног друштва. Такође, млади треба да се укључе у кампању под слоганом „Будимо виђени, нека нас чују”, која се обележава истог дана у целом свету. Организатори кампање желе да успоставе контакт с младима, како би се они укључили у креирање омладинске политике. Међународни дан младих установиле су 1999. године Уједињене нације, с циљем подизања свести младих о значају њиховог активнијег укључивања у решавање питања која су у вези с њиховим положајем у друштву.
23. август–Међународни дан за сећање на трговину робљем и њену забрану
Међународни дан за сећање на трговину робљем и њену забрану установиле су Уједињене нације, 23. августа 2004. године, у знак сећања на почетак побуне заробљених Африканаца на острву Св. Доминго, данашњи Хаити. Та побуна била је круцијални догађај у борби против ропства. На тај дан организују се многобројне трибине и разни догађаји који доприносе бољем разумевању проблема трговини робљем, као и њених последица.
Септембар
8. септембар–Међународни дан писмености
Међународни дан писмености установио је Унеско, 1967. године с циљем да укаже на важност читања и писмености у животу појединца и друштва у целини. Појам писмености и његово значење у последњих тридесет година драстично су се променили. Писменост данас представља мултидисциплинарни феномен–то је много више од читања и писања, подразумева и познавање различитих видова комуникације, страних језика и модерних технологија, укључујући и рад на рачунару.
16. септембар–Међународни дан очувања озонског омотача
Циљ Међународног дана очувања озонског омотача јесте да се овом акцијом подстакну грађани да и сами допринесу смањењу загађења, које је главни узрок што се озонски омотач тањи. Гасови који уништавају озонски омотач задржавају се од педесет до двеста година у стратосфери, те ће последице његовог пропадања осетити и генерације у 22. веку. Зато, пре него што седнемо у аутомобиле, добро треба да размислимо да ли тиме одузимамо будућност својој деци.
21. септембар–Међународни дан мира
Генерална скупштина Уједињених нација је 2001. године, посебном резолуцијом прогласила 21. септембар за Међународни дан мира, и обавезала свет да бар тог дана мисли о миру и обележи га скуповима, манифестацијама, маршевима мира и концертима.
Циљ је подизање свести о важности успостављања и одржавања мира међу појединцима и нацијама.
Том резолуцијом су све земље и народи, људи свих узраста и из свих друштвених слојева, позвани да славе мир и дају свој допринос да мир завлада светом.
Октобар
1. октобар–Међународни дан старијих особа
Број старих људи у свету стално се повећава, а стручњаци Уједињених нација предвиђају да ће до 2050. године, први пут у историји човечанства, број старих у свету премашити број младих. Тренутно, од 25 демографски најстаријих земаља у свету, осим Јапана, све земље су са европског континента.
5. октобар–Светски дан наставника
Светски дан наставника обележава се у више од 100 земаља у свету. Тема овогодишњег Светског дана наставника биће–на који начин се обуком наставника може доћи до квалитетније наставе у школама. Учитељи сматрају да је потребно ослободити се старомодних принципа по којима су учитељ и метод предавања у центру пажње.
9. октобар–Светски дан поште
На тај дан, 1874. године у Берну основан је Светски поштански савез, а међу оснивачима била је и тадашња Кнежевина Србија. Данас, у ери компјутера и електронске поште, број писама није мањи, а промет пошиљки не опада. Данас грађанима у поштанске сандучиће најчешће стижу рачуни, опомене и рекламе,а писма из далеких земаља–врло ретко. Данас се једино филателисти интересују за пошту, а маркице се више не скидају с писама, већ их колекционари купују.
10. октобар–Светски дан менталног здравља
Депресија, број самоубистава, злоупотреба психоактивних супстанци, психосоматски поремећаји, делинквенција и насиље у екстремном су порасту, упозоравају стручњаци. Иако већина психичких поремећаја угрожава само оболеле и њихов лични живот, постоје случајеви када су оболели насилни и представљају претњу за људе у својој околини. Званичне статистике указују на то да већину тешких кривичних дела почине особе с психопатским поремећајем. Светска здравствена организација је саопштила да у свету од неке врсте менталног поремећаја тренутно болује око 450 милиона људи, а свака четврта особа ће током живота доживети неки ментални поремећај или поремећај понашања.
16. октобар–Светски дан хране
Ова тема изабрана је с циљем да се побољша разумевање улоге биодиверзитета и његов значај за пољопривредне екосистеме, као и да помогне произвођачима да јачају основу своје производње и помогну исхрану садашњих и будућих генерација. Светски дан хране обележава се у многим земљама у целом свету, у сарадњи са организацијом Уједињених нација за храну и пољопривреду – Food and Agriculture Organisation(FAO).
17. октобар–Међународни дан за искорењење сиромаштва
Уједињене нације су 1993. године установиле Дан борбе против сиромаштва као дан симболичне посвећености у настојањима да се искорени екстремно сиромаштво и неједнакост. Дан се обележава широм света, и прати га акција читања посебне поруке солидарности уз симболично устајање. „Устани и дигни свој глас против сиромаштва и неједнакости” преставља глобалну кампању јачања свести о овом проблему и подсећање влада и других међународних актера на испуњавање обећања из Миленијумске деклерације Уједињених нација из 2000. о искорењивању екстремног сиромаштва.
24. октобар–Дан Уједињених нација
Уједињене нације су основане 24. октобра 1945, када су Повељу Уједињених нација ратификовале Кина, Француска, Совјетски Савез, Британија, САД и већина потписница повеље. Повељу су 26. јуна 1945. у Сан Франциску потписали представници 50 земаља, које су тиме постале оснивачи светске организације. Међу оснивачима је и Југославија. Основни циљеви Повеље Уједињених нација јесу унапређивање мира, одбрана људских права и борба против сиромаштва. Уједињене нације данас окупљају око 200 држава. Светска организација је од оснивања прошла кроз неколико етапа промена, а у току је свеобухватна реформа Уједињених нација како би постале ефикасније у решавању проблема у свету.
24. октобар–Саветски дан развоја информација
Генерална скупштина Уједињених нација 1972. године прогласила је 24. октобар Саветским даном развоја информација (резолуција 3038), како би скренула пажњу на значај утицаја јавног мишљења. Генерална скупштина Уједињених нација сматра да би се побољшањем ширења информација и мобилизацијом јавног мишљења, нарочито међу младима, довело до бољег схватања постојећих проблема у окружењу.
Новембар
16. новембар–Међународни дан толеранције
Генерална скупштина Уједињених нација је 1996. године позвала земље чланице да установе Дан толеранције у сладу с Декларацијом о принципима толеранције, коју су потписале чланице 16.11.1995. године. Толеранција је поштовање, прихватање и уважавање велике разноврсности култура у свету, облика изражавања и облика хуманости. Подстакнута је знањем, отвореношћу, комуникацијом и слободом мишљења, савести и уверења. Толеранција је равнотежа у разлици. Она није само морална обавеза, већ и политички, односно правни захтев. Толеранција је вредност која чини мир могућим, и доприноси замењивању културе рата културом мира.
20. новембар–Универзални дан деце
У Генералној скупштини Уједињених нација, 1989. године усвојена је Конвенција о правима детета. То је једини документ који се искључиво и целовито бавио правима детета. У преамбули и у њених десет принципа изражена је одлучност да се деца издвоје као посебно осетљива група. Посебна заштита предвиђа се пружањем шанси да се дете развија на нормалан начин, да му се обезбеди право на име и држављанство, социјалну и здравствену заштиту, породичну и друштвену бригу и право на образовање. Дискриминација детета се забрањује, налаже се заштита од свих облика запостављања, окрутности или искоришћавања. У Декларацији о правима детета, усвојеној 1959. године, садржани су и основи за заштиту детета у ванредним околностима. Формално необавезујућег карактера, она представља документ на чијим је принципима заснован садржај Конвенције о правима детета.
21. новембар–Светски дан телевизије
Светски дан телевизије, телекомуникационог система који је по многима обележио другу половину 20. века. Телевизија је и данас најутицајнији медиј. Чак 98 одсто домаћинстава у свету свакодневно гледа програме на такозваном малом екрану, који с напретком технике постаје све већи. За седамдесет година постојања, телевизија је постала најутицајнији медиј – толико моћан да у појединим државама, у зависности од степена образовања грађана, пресудно утиче на формирање јавног мњења.
25. новембар–Међународни дан елиминације насиља над женама
Међународни дан елиминације насиља над женама проглашен је 25. новембра 1981. године и он указује на насиље над женама које се догађа стално и свуда око нас. Ово је глобална акција коју су покренуле активисткиње женских група из целог света. Насиље је јавни, а не приватни проблем – то је проблем друштва у целини. Ова акција помаже да јавност сазна о томе шта се догађа женама широм света и да се подстакне на промене деловањем у свакодневном животу. Радионице, јавне дискусије, конференције, уличне акције, намењене су превенцији и едукацији о насиљу над женама.
Децембар
1. децембар–Светски дан борбе против сиде
Светски дан борбе против сиде установиле су Уједињене нације, резолуцијом 43/15, 1988. године. Тог дана исказује се солидарност за људе који су ХИВ-позитивни, као и за чланове њихових породица. Такође, то је дан када треба имати у виду да је за оболеле од сиде сваки дан у години – дан обележен том болешћу.
2. децембар–Међународни дан укидања ропства
Међународни дан укидања ропства установљен је у Уједињеним нацијама као сећање на 2. децембар 1949. године, када је усвојена Конвенција о сузбијању трговине људима, резолуција 317 (IV).
3. децембар–Међународни дан особа са инвалидитетом
Дан особа са инвалидитетом обележава се поводом Светског програма за акцију, који се односи на особе са инвалидитетом, а који је Генерална скупштина Уједињених нација усвојила 3. децембра 1982. године. Међународни дан особа са инвалидитетом данас се обележава у целом свету, а Уједињене нације одлучиле су да цела 2008. година буде посвећена бољим могућностима запошљавања тих особа. Статистика показује да око десет одсто укупне светске популације чине особе са инвалидитетом, док се у нашој земљи процењује да их има од осамсто хиљада до милион. Особама са инвалидитетом треба да се обезбеди да имају једнаке могућности одрастања, приступа животној средини, образовања, запошљавања, социјалне сигурности, планирања породице.
5. децембар–Међународни дан волонтера
Генерална скупштина Уједињених нација је 1985. године прогласила 5. децембар за Међународни дан волонтера, као подсећање на дан када је 1970. створен Програм за волонтере светске организације. Циљ обележавања овог међународног дана јесте истицање значаја волонтеризма у међународном покрету за развој, повећање свести о значају доприноса добровољног ангажовања, чиме се подстиче што већи број људи да понуде своје волонтерске услуге. За десетине милиона људи широм света, волонтеризам представља израз подршке принципима: радећи заједно, можемо да учинимо да свет буде боље место за све. Волонтеризам јача индивидуалност, гради солидарност, охрабрује учествовање и штити слабе од економске, друштвене и политичке маргинализације. Волонтеризам је важна компонента сваке стратегије којој је циљ смањење сиромаштва, одрживи развој, здравље, заштита од природних катастрофа и друштвена интеграција, а нарочито, превладавање друштвене искључивости и дискриминације.
10. децембар–Дан људских права
Савремена међународна регулатива људских слобода и права започиње Повељом Уједињених нација, 1945. године. Повеља – као један од глобалних циљева Уједињених нација – проглашава и дефинише нужност сарадње међу државама ради решавања „међународних проблема економске, социјалне, културне или хуманитарне природе и унапређивање и подстицање поштовања права човека и основних слобода за све без обзира на расу, пол, језик или веру” (први члан повеље). Сви чланови Уједињених нација повељом су обавезани на појединачне и заједничке акцију с циљем стварања услова стабилности и благостања неопходних за мирољубиве и пријатељске односе између народа, засноване на поштовању начела равноправности и самоопредељења народа.
18. децембар–Међународни дан миграната
Међународна организација за миграције позвала је међународну заједницу да помогне и заштити хиљаде миграната које злоупотребљавају бескрупулозни кријумчари сваке године и који немају начина да се врате кући. Стога, међународна организација за миграције позвала је владе да сачине програме за привремени боравак миграната како би мигранти могли да уђу у земљу легално да би радили одређено време.