Нови Сад, 22. јун - Председник Скупштине Аутономне покрајине Војводине Иштван Пастор, присуствовао је обележавању пете годишњице постојања и рада Музеја жртава рације и том приликом обратио се скупу.
Поред председника Скупштине АП Војводине Иштвана Пастора, присустнима су се обратили и покрајинска секретарка за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама Драгана Милошевић, амбасадор Републике Мађарске у Републици Србији Атила Пинтер, председник Скупштине општине Жабаљ Радован Чолић, као и представници Српске православне цркве, Меморијалног друштва „Рација 1942“, у чијој организацији је одржан скуп и други.
На обележавању годишњице, председнику Пастору и другим најзаслужнијим појединцима и институцијама за претварање некадашњег „Топаловог магацина“ у Музеј жртава рације, додељене су посебне захвалнице Меморијалног друштва „Рација 1942“.
Обраћајући се присутнима, председник Пастор подсетио је на велике политичке гестове историјског помирења два народа, започете пре пет година од стране председника две државе, оцењујући ду су они заједно са петом годишњицом рада Музеја жртава рације у Чуругу, најважнији кораци у изградњи политике мира и праштања.
„Пре пет година, 26. јуна 2013. године, председник Републике Србије Томислав Николић и председник Мађарске Јанош Адер су се поклонили сенима жртава злочина и иницирали процес историјског помирења. Њихове поруке су биле јасне. Ни један народ не може да носи стигму колективног злочина и да нема помирења без преиспитивања политика које подстичу учешће, подржавање и толерисање злочина.
Два председника су недвосмислено истакли и да је починилац злочина имао властито име и презиме и могућност избора. И посебно, да се 76 година касније, против злочиначких идеологија и бешчашћа можемо најефикасније борити документом, конкретним сликама и именима жртава и памћењем. На комеморацији каква се није десила у источној Европи у последњих 8 деценија председник Николић и председник Адер су потврдили да наше две заједнице имају снаге да замисле нови свет и поставе темеље заједничког живота. Вођени искреним уверењем да се заједнички живот не може градити без стида и наде. Без реафирмације изгубљеног осећаја за правду. Дубоко верујем да је визија Музеја жртава рације рођена из ових уверења. Јер са Музејом жртава рације добијамо разлог и за стид и за наду. Уз пуну свест да је човек способан за непојамне злочине, али и велика добра. И да увек, и у временима пада у варварство постоје људи и да је комшија који пружи руку у временима зла и бешчашћа апостол добра.
Свесни, да ако желимо праведнији свет, ми морамо постати праведнији људи, да нико, ма како и ма колико другачији био, нигде и никад не сме носити траку дискриминације и понижења, ни жуту, ни белу, ни невидљиву. И зато је важно Решење Владе Републике Србије од 30. октобра 2014. године, о укидању колективне одговорности припадника мађарске и немачке националности, са подручја Чуруга, Жабља и Мошорина који су након ИИ светског рата били проглашени ратним злочинцима применом принципа колективне одговорности.
Велика политичка геста историјског помирења два председника, Решење Владе, пета годишњица рада Музеја жртава рације су важни и неопходни кораци у изградњи политике мира и праштања. Парадоксално, политика мира и праштања не поставља питање како жалити жртве властите заједнице и како препознати кривицу друге заједнице, већ тражи одговор на много теже морално питање, како жалити жртве друге заједнице истовремено признајући кривицу у властитој заједници. И даље, како окајати кривицу, како задобити опроштај и политички и људски. Како започети заједнички живот изнова који ће почивати на праведности и истини. На тој визији је изграђен Музеј жртава рације и то је визија снаге за помирење наше две заједнице, а снагу даје људскост. Комшије Срби и Мађари који су грађанске и људске храбрости показали овде, бранећи и чувајући живот и имовину њихових несретних комшија рођених са погрешним именом.
Данас, на пету годишњицу Музеја жртава рације сећамо се људи који су убијени свирепо и злочиначки. Делом из освете, делом из одмазде, а превенствено зато што су били другачије вероисповести и националности. Била је то намера која је прерасла у програм. Политика мира и праштања захтева сећање, не само сећање на жртве него и стално подсећање на идеологију и злочиначки програм који су довели до злочина. И зато сви заједно, цело друштво уз посебно наглашену одговорност политике морамо не само осудити идеологије крви и тла, већ учинити све да јасно предочимо узроке и последице таквих идеологија. Гласна осуда је први корак. Престати са негирањем одговорности је други корак. Преузимање политичке и моралне кривице је трећи корак. Упознавање са историјским контекстом је четврти корак. Признање патњи жртава је пети корак. Морамо признати патњу жртава и зато данас у Топаловом магацину, Музеју жртава рације наша је дужност да ћутећи спустимо главе и одамо почаст жртвама рације. Нека им је вечна слава“, поручио је у свом обраћању председник Скупштине АП Војводине Иштван Пастор.
Покрајинска секретарка за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама Драгана Милошевић, подсетила је у свом обрачању да су музеји, без обзира чему су посвећени, сами по себи, места незаборава и да то важи и за Музеј жртава рације. "Овај музеј је отворен да би за вечност подсећао на страдање невиних људи, чије слике нас у њему окружују и он сведочећи о једном страшном времену. То време, никада и нигде више не би смело да се понови. Поред тога што је место вечног сећања, чурушки Музеј је, заједно са спомеником мађарским жртвама из 1944. и 1945, који је у Чуругу такође подигнут пре пет година, истовремено и симбол историјског српско мађарског помирења", рекла је Драгана Милошевић.
Музеј жртава рације у Чуругу налази се у згради некадашњег Топаловог магацина, у којем је током рације убијено више од 500 Чуружана. У јуну 2013. године, Музеј су отворили прердседници две државе.