Нови Сад, 31. јануар – Национални савет ромске националне мањине, у сарадњи са Удружењем жена „Ромена“ из Новог Сада, организовао је јуче у Скупштини АП Војводине „Сусрет наставника ромског језика“, активност у оквиру пројекта „Ромски језик са елементима националне културе Рома-проблеми и потребе ромске наставе у АП Војводини“.
Овај скуп одржан је са циљем да се представи досадашњи рад наставника и позитивни примери из праксе, као и да се размене искуства међу наставницима ромског језика.
У Скупштини АП Војводине наставнике је примила покрајинска посланица и заменица председника Националног савета ромске националне мањине Јелена Јовановић која је истакла подршку покрајинских институција оваквим пројектима и активностима.
„Ромска заједница је динамична и транснационална, а везује се и живи у више држава. Међу тим државама је Србија, а посебно АП Војводина, која је кроз историју постала мултиетничко и мултиконфесионално друштво. Богатства поднебља нема без богатства култура, а ромски језик и култура дубоко су уврежени у постојање Војводине и Србије, као и других делова Еворпе и света“, истакла је Јовановић и нагласила да је заштита културне разноликости неодвојива од поштовања достојанства човека и људских права, посебно када је реч о националним мањинама и аутохтоним народима.
„Неговање језика и културе чини део чувања идентитета а значај који наставници ромског језика имају у том процесу је немерљив. Европска повеља прихвата и поштује регионалне и мањинске језике, а ромски језик за Роме има непроцењив национални, културни и историјски значај“, нагласила је Јовановић.
Према њеним речима значај учења ромског језика у школама и право на познавање сопствене и других култура, као и прихватање и неговање тих различитости, доприноси хармонији из које произлазе многа добра за све нас. Јовановићева је навела да се број Рома брзо повећава а језик брзо мења, мада, истовремено, постоји више покушаја да се он кодификује.
„Постоје велике расправе међу Ромима, јер немају општеприхваћени језик. Поједини дијалекти нису разумљиви свим Ромима. Многи говоре језик државе у којој живе, иако су свесни своје посебности, а многи говоре свој језик са примесама службеног језика. У свести разних народа, а и у свести самих Рома, постојало је оштро раздвајање настало због различитог начина живота, језика и различите културе. Разне групе Рома раздвајају се на основу језика који говоре, обичаја и назива које користе за себе. Сигурна сам да ни у коме од нас не постоји идеја раздвајања, већ управо супротно. Због тога сам поносна што као Ромкиња, житељка Војводине и грађанка Србије, делим вредности које ви промовишете, као наставници ромског језика и културе, као и сви ми који верујемо у бољи живот Рома и очување ромског идентитета. Зато и с овог места пружам снажну подршку свима који се залажу за очување ромског језика и културе и образовање као нашег приоритетног циља, али и циља целог друштва“, нагласила је Јовановић.