Novi Sad/Bački Monoštor, 13. decembar - Odbor za poljoprivredu Skupštine Autonomne pokrajine Vojvodine održao je svoju 16. po redu sednicu u Bačkom Monoštoru. Održavanjem sednice van sedišta Odbora, nastavljena je dobra praksa u radu Odbora sa ciljem da se što bolje sagleda stanje u oblasti poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva na području Autonomne pokrajine Vojvodine, kao i da se pruži podrška u skladu sa nadležnostima i mogućnostima Odbora.
Pored članica i članova Odbora za poljoprivredu, sednici je prisustvovala i Marta Takač, direktorka Javnog preduzeća “Vojvodinašume“ Petrovaradin, koja je u okviru prve tačke dnevnog reda sednice Odboru predstavila planirane zadatke i ciljeve poslovanja tog preduzeća u 2018. godini.
Kada je reč o obnavljanju postojećih i podizanju novih šuma, do proleća 2018. godine, kada se završava sezona pošumljavanja, planira se pošumljavanje površine od ukupno 1.526 hektara. Javno preduzeće „Vojvodinašume“ je za potrebe obnove šuma i za podizanje novih šuma, obezbedilo preko 714.000 sadnica šumskih vrsta drveća, rečeno je na sednici. Osim pošumljavanja JP „Vojvodinašume“ će u skladu sa Godišnjim planom i programom poslovanja obavljati i druge poslove koji se odnose na gazdovanje šumama, na gajenje i korišćenje šuma, na proizvodnju šumskog semena i sadnog materijala i na izgradnju šumskih puteva. Zatim, poslove u oblasti lovstva, turizma, ugostiteljstva i zaštite prirodnih dobara. Odbor je u zaključku prihvatio Informaciju o planiranim zadacima i ciljevima poslovanja JP „Vojvodinašume“ za 2018. godinu.
U nastavku sednice, Odbor se upoznao i sa Informacijom Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo o trenutnom stanju, najznačajnijim problemima, merama i aktivnostima koje se u AP Vojvodini sprovode ili se planiraju, po pitanju pošumljavanja. Odbor je prihvatio navedenu informaciju. Prema podacima resornog sekretarijata Vojvodina je regija sa veoma malim procentom pošumljenosti. Već više od trideset godina postoji izražena namera da se šumovitost Vojvodine udvostruči sa sadašnjih oko sedam posto na trinest odsto, što podrazumeva podizanje novih 140 hiljada hektara šuma. U tom pogledu najznačajniji problemi koji ometaju povećanje šumovitosti Vojvodine su: nedostatak adekvatnih površina državnog zemljišta, ograničenja od strane Zavoda za zaštitu prirode, nedostatak angažovanja na nivou lokalnih samouprava, gde mnoge od njih nemaju ni tehničke ni ljudske kapacitete da se bave pošumljavanjem i negom šuma. Zbog toga je u javnosti sve češće mišljenje da bi parcele trebalo ustupiti javnim preduzećima koja su korisnici šuma i bave se upravljanjem šumama, što je interesu i javnih preduzeća i lokalnih samouprava, rečeno je između ostalog u diskusiji.
Nedostatak interesovanja za pošumljavanje od strane vlasnika zemljišta, kako fizičkih tako i pravnih lica, neisplativost investicija na duži vremenski rok i nemaran odnos stanovništva prema novim zasadima, takođe su uzroci smanjene pošumljenosti. Preko budžetskog fonda za šume, resorni pokrajinski sekretarijat će nastaviti sa nastojanjima da podstiče šumovitost AP Vojvodine, da širi mrežu šumskih puteva, unapređuje rasadničku proizvodnju i finansira naučnoistraživački rad.